Читај ми!

Fest i Simfonijski orkestar RTS-a obeležiće svoje jubileje koncertom filmske muzike

Ove godine dve važne i velike institucije u Srbiji slave svoje jubilarne rođendane. Fest slavi pola veka, a Simfonijski orkestar RTS-a 85 godina postojanja. Svoje jubileje obeležiće poslednjeg dana ovogodišnjeg Festa velikim koncertom Simfonijskog orkestra RTS-a koji će izvesti filmsku muziku Džona Vilijamsa, jednog od najpoznatijih kompozitora današnjice.

Slogan prvog Festivala festivala, Festa, pre 50 godina bio je „Hrabri novi svet“, a danas je „Novi hrabri svet“. Gost Beogradske hronike, Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu i predsednik Odbora Festa, navodi da su nove okolnosti.

„Slogan je omaž onom prvom Festu, ali kroz igru reči je i refleksija vremena u kome danas živimo. Svedočimo svi da će svet posle korone biti nov, i da će u njemu trebati hrabrosti da se opstane i ostane“, naglašava Karl.

Može se reći da postoji veza između Festa i Simfonijskog orkestra RTS-a jer je filmska muzika bila značajno zastupljena u njegovim prethodnim koncertnim sezonama, kaže maestro Bojan Suđić.

„Prilika je bila da u razgovorima sa Festom i gradskim sekretarom za kulturu, nađemo sinergiju i izvedemo filmsku muziku Džona Vilijamsa koji slavi 90 godina. On je, posle Volta Diznija, najnagrađivaniji umetnik i mnogi ga svrstavaju u najbolje kompozitore uopšte. Mada je to donekle paradoks, jer njegova muzika nije toliko inovativna, koliko je bliska publici današnjoj“, dodaje maestro Suđić.

„Ja sam Bojanu, koji je inače i umetnički direktor BEMUS-a, predložio još pre godinu i po dana, kada smo razgovarali o 50. Festu, da napravimo koncert 'Melodije Festa'. Poslao sam mu spisak želja na kome je bilo i nekoliko tema Džona Vilijamsa, uz koje smo svi mi odrastali, i onda je on dao konkretan i najbolji mogući predlog, da to zapravo to bude koncert muzike Džona Vilijamsa“, dodaje Ivan Karl.

Većina filmske muzike je veoma popularna, ističe Suđić, i ona piše istoriju moderne umetnosti. Vidimo da je i dalje aktuelna i muzika, i harmonija, i ritam – sve one komponente koje su davno napuštene u delima klasične muzike, dok su u delima Džona Vilijamsa i filmske muzike aktuelne i sada.

„To su inače veoma zahtevne kompozicije za orkestar. Sve su vrlo virtuozne. Na duvačima je izuzetno veliki teret i zaista, tu možete videti orkestar u punom svetlu. Koliko može i koliko su pojedinci dobri“, objašnjava maestro Suđić.

Svi znamo te teme, podseća Karl. I Ratove zvezda, i Indijanu Džonsa, Supermena, IT vanzemaljca... Sve su to teme koje podstiču dobro raspoloženje, i dok ih ljudi slušaju u svojoj glavi projektuju film ili scene scene iz filma – što je na kraju prava sinergija.

„Mi živimo u vizuelnom svetu i kada imate film kao medij, kada ste vezali muziku za sliku, onda ona potpuno drugačije na vas deluje, tako da potpuno se drugačije čuje muzika kada pred sobom imate određene slike. Sigurno da muzika iz Ajkule ne bi bila tako zapažena da nismo pogledali i film“, ističe gost Hronike, dirigent Simfonijskog orkestra RTS-a, maestro Bojan Suđić.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 04. април 2025.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом