Sandra Perović: U Berlinu sumorno vreme kao i teme filmova na Berlinalu

Za ovo doba godine, Berlin je bio izuzetno topao, kišovit, oblačan i sumoran kao i teme filmova koji su prikazani na festivalu, napominje gošća Jutarnjeg programa, Sandra Perović, pomoćnik Glavnog i odgovornog urenika Zabavnog programa RTS-a.

„Navikli smo i da je Berlin politički najviše obojen u odnosu na svoje konkurente u Kanu i Veneciji, a ove godine, čini se, ta politička obojenost je bila pojačana, prvenstveno filmovima koji se bave temom rata u Ukrajini, kao i snažnoj podršci toj zemlji, ali i iranskim ostvarenjima koja su se tokom deset festivalskih dana fokusirala na uhapšene iranske sineaste zbog političkih neslaganja“, naglašava Sandra Perović.

„Vi niste pri sebi“

Nekoliko filmskih kritičara se posle dodele nagrada na Berlinalu zapitalo „Da li ste vi razumeli ovogodišnji 73. Berlinski fesival?“, pre svega u kontekstu same koncepcije sveukupnog programa, ali i načina na koji su dodeljene nagrade, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Trijumfovao je film koji nije slovio za favorita, francusko dokumentarno ostvarenje Sur l'Adamant reditelja Nikole Filbera.

„Reč je o jednom filmu koji se tematski bavi analizom svakodnevice na jednom brodu koji plovi Senom u Parizu, gde se nalazi klinika za mentalno obolele osobe. I sam reditelj je, interesantno, kada je dobio nagradu, rekao: 'Vi niste pri sebi', nakon što mu je predsednica ovogodišnjeg međunarodnog žirija, američka glumica Kristen Stjuart predala Zlatnog medveda za najbolji film“, dodaje Perovićeva.

Veliku nagradu žirija dobio je proslavljeni nemački reditelj, Kristijan Pecold čije filmove uglavnom gledamo na festivalu Slobodna zona u Beogradu. Ovoga puta trijumfovao je sa filmom Crveno nebo. Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje dobila je španska glumica za ulogu dečaka u filmu 20.000 vrsta pčela.

„Berlinski festival je ukinuo nagradu za najbolju glumicu i za najboljeg glumca, već je sve podveo i naslovio kao nagradu za najbolju glumu. Znači, nije bitno kog ste pola, poenta je samo ko je ostvario najbolju ulogu", objašnjava filmska kritičarka.

Najbolji reditelj je francuski reditelj Filip Garel za film Velika kolica, a nemačko-srpska koprodukcija Muzika, avangardne nemačke rediteljke Angele Šanalek, osvojila je Srebrnog medveda za najbolji scenario.

„Mi smo zapravo, jedino na ovaj način bili prisutni na ovogodišnjem Berlinalu. Ovaj film je podržan i od strane naše države. Reč je o jednom sasvim modernom viđenju drame o Edipu koja je pre svega implementirana u jedan muzički kontekst. Za mene je utisak, kao i za sve njene prethodne filmove, da je ovo eksperimentalni film", kaže Sandra Perović.

Opstanak dobrote

Najjači utisak, kako dodaje, na nju je ostavio australijski film Opstanak dobrote. Snažna, apokaliptična priča jednog od najznačajnijih australijskih reditelja, Rolfa De Hira. Reč je o ostvarenju koje posle svetske premijere i takmičenja za Zlatnog medveda, stiže i na 51. Fest, kao i sam reditelj.

„Ovo je jedna distopijske priča gde je glavna junakinja crna žena, ostavljena da umre usred pustinje. Jedan distopijski pogled na čovečanstvo, sumorna, lirska alegorija koja je naslonjena na tradiciju Aboridžina i kako povratiti dostojanstvo starosedelaca u Australiji, kako osuditi nepravdu nanetu kolonizacijom, u slučaju De Hirovog filma, priča koja može da se dogodi bilo gde i bilo kada. Priča koja opominje da se istorija ponavlja, jer u ovom ostvarenju ima preplitanja i pokreta za rasnu pravdu i postapokaliptiče pandemije koja je nalik kovidu. Samim tim, sve to čini jednu svojevrsnu reakciju ovog autora, koji je i reditelj i scenarista na vreme u kome živimo“, naglašava Sandra Perović.

Iz Berlina na Fest

Već je uobičajeno da na Fest stižu filmovi sa svetskih festivala, pa tako i sa Berlinala, a gošća Jutarnjeg programa posebno izdvaja i film Totem, meksičko ostvarenje koje je portret jedne višegeneracijske porodice pod istim krovom, iz ugla sedmogodišnje devojčice.

„Pomenula bih i film Brendona Kronenberga, sina čuvenog Dejvida Kronrnberga, Infinity Pool, koji takođe sa Berlinala stiže na Fest. Jedna naučnofantastična, krvava horor priča, za ljubitelje žanra svakako će biti atraktivna", dodaje Perovićeva.

Slučaj Stivena Spilberga

Kada je na čelo Festivala došao Karlo Šatrijan, dugogodišnji umetnički direktor festivala u Lokarnu, Berlin se potpuno okrenuo avangardi, ali u isto vreme, svestan činjenice da medijsku pažnju ppažnju može da ima jedino ukoliko ima velike holivudske zvezde.

Bilo ih je i ove godine, dodaje Sandra Perović, ali sasvim dozirano. Bila je Helen Miren. Bila je i Kejt Blančet koja je došla da predstavi film Tar, jedan od glavnih pretendenata na nagradu Oskar. Bio je i Met Dejmon kao producent filma o ratu u Ukrajini.

„Ali šta je zanimljivo za Spilberga? Prvo, videli smo retrospektivu njegovih filmova, podsetili se njegovih legendarnih dela, od IT vanzemaljca, Parka iz doba Jure, Šindlerove liste i ostalih. I šta je on rekao kada je dobio počasnog Zlatnog medveda? Obratio se mladim rediteljima poslavši poruku da je jedino važno imati dobru priču i da ako želite da budete uspešan reditelj, morate sami da pričate. Njemu je majka rekla da mora jednog dana obavezno svoje detinjstvo i svoju najraniju ljubav prema pokretnim slikama da pretoči u film. Što je on i učinio. To su Fabelmanovi“, kaže Sandra Perović i otkriva da je posle odgledanih 20 autorskih festivalskih filmova otišla u bioskop da odgleda Fabelmanove da malo uživa.