Amazonovi „Prstenovi moći“ su samo skupa predstava i ništa više

Baš to je učinio „Amazon“ sa adaptacijom dela Dž. R. R. Tolkina u novoj seriji Prstenovi moći. U prve dve epizode koje su objavljene na prste jedne ruke mogu se prebrojati scene koje će izazvati neku emociju.

Čak i da se zanemari to što se tvorci serije Patrik Makej i Dž. D. Pejn nisu mnogo dvoumili da naprave ogromne izmene originalnog materijala i epske fantazije koju je Tolkin kreirao, serija Prstenovi moći izgleda i deluje kao svaka druga generička serija smeštena u neki izmišljeni svet.

Jedini aspekt serije koji delimično opravdava budžet su vizuelni efekti, scenografija i kostimi, koji su zaista urađeni besprekorno. Ali to ne čudi kada se ima u vidu da je „Amazon“ na kupovinu prava za adaptaciju i snimanje serije potrošio milijardu dolara. Da, dobro ste pročitali – hiljadu miliona dolara.

Loš scenario = loša serija

Serija je smeštena u drugo doba Srednje zemlje, hiljadama godina pre dešavanja u Hobitu i Gospodaru prstenova, koji su se odigrali u trećem dobu. Pošto je „Amazon“ za 250 miliona dolara otkupio prava za adaptaciju tekstova iz baš ta dva dela, odmah se može primetiti problem.

Tolkin je u Hobitu i Gospodaru prstenova o drugom dobu pisao samo u predlošcima i dodacima. Mnogo više o drugom dobu je pisao u Silmarilionu i Nezavršenim pričama. Ali „Amazon“ na njih nije imao prava, pa su tvorci serije morali da uzmu neke, što bi Englezi rekli, kreativne slobode.

Uzmimo glavnu protagonistkinju za primer. Tolkin ju je zamislio kao besmrtnu i odlučnu čarobnicu koja napušta idilični svet Valinora jer želi da vidi nebranjena prostranstva Srednje zemlje i vlada carstvom po svojoj volji.

U Prstenovima moći ona je ratnica Galadrijela, komandant severnih armija, koja se penje uz zamrznute vodopade i istražuje najzabačenije delove Srednje zemlje u potrazi za Sauronom. I čitavu prvu epizodu, sem što ubija ledenog trola u maniru Džeksonovog Legolasa, provodi tako što ubeđuje druge vilenjake da Sauron vreba, dok je oni ubeđuju da ne treba da brine.

I onda kada konačno poklekne pred njima i prihvati da se vrati u besmrtne zemlje Valinora, negde pred kraj puta i usred ogromnog okeana odlučuje da se vrati, skače sa broda i pliva nazad. Ekvivalent toga bi bio kao kada biste isplovili iz Evrope ka Americi i onda na pola puta odlučili da skočite i otplivate nazad.

Ali ne brinite, u drugoj epizodi usred tog ogromnog pravog prostranstva, Galadrijela nailazi na ostatke broda i nekolicinu ljudi koji su preživeli napad misterioznog čudovišta. Međutim, kad otkriju da je vilenjakinja, bacaju je nazad u vodu, jer u „Amazonovom“ svetu Srednje zemlje, ljudi ne podnose vilenjake (?!).

Još jedna kreativna sloboda jeste ubacivanje Harfuta, neke vrste protohobita, u priču. Čije postojanje je i sam Tolkin govorio da uopšte nije važno za drugo doba. Pritom, teško je shvatiti i koja je svrha njihovog postojanja u seriji, sem da se gledaocima u nekom obliku ponudi jeftina kopija Froda, Sema, Merija i Pipina.

Elrond, vladar vilenjačkog kraljevstva Rivendela gde se formira družina prstena u trećem dobu, u seriji je zamišljen kao zabrinuti političar, kojem se kasnije poverava „industrijski projekat“ na nivou koji nikada nije viđen. Pst, vilenjaci bi trebalo da budu najveći protivnici bilo kakve industrije.

Jedine scene koje izazivaju bilo kakvu pozitivnu reakciju su interakcije Elronda i Durina IV u patuljačkom kraljevstvu Kazad Dum, kada vilenjak dolazi da traži pomoć.

Vilenjaci su, kao što sam već pomenuo, u seriji predstavljeni kao agresori u mnogo kutaka Srednje zemlje gde žive ljudi. Zauzvrat, u seriji provejava i doza vilenjačkog fašizma prema ljudima koji su nekada služili zlom gospodaru Morgotu, a u čijim zemljama sad oni održavaju red i mir.

Protraćeni potencijal

Ono što je najtužnije jeste da kada bi na trenutak zaboravili da je u pitanju adaptacija jedne od najpopularnijih i najvoljenijih franšiza, serija Prstenovi moći mogla bi da se podvede kao generička fantazija sa ne preterano harizmatičnim likovima, pristojnom glumom ograničenom neubedljivim dijalozima i veoma lošim tempom.

Tokom prve dve epizode toliko se skače sa kraja na kraj sveta da čak i oni dobro upoznati sa Tolkinovim delima teško mogu da pohvataju sve konce.

Počinjemo u Valinoru, onda idemo u Lindon, pa smo na putu za Valinor, pa onda usred okeana, odakle idemo u istočne delove Srednje zemlje, pa onda u predele gde žive nomadski harfuti, pa onda u Eregion (drugo vilenjačko kraljevstvo), da bi malo skoknuli do patuljaka u Kazad Dum.

Zvuči zbunjujuće? Zato što jeste.

To je još jedan poseban problem načina adaptacije za koji su se tvorci odlučili. Drugo doba Srednje zemlje traje hiljadama godina, tokom kojih dolazi do kovanja prstenova moći, Jedinog prstena, pobede nad Sauronom i njegovog zarobljeništva u ljudskom kraljevstvu Numenor koje Sauron na kraju dovodi do propasti.

O svakom od ovih događaja mogli biste da napravite posebnu seriju i uz kompetentne pisce i scenariste biste mogli da raširite priču i date gledaocima kvalitetan i potpun uvid u sve lepote i grozote Srednje zemlje.

Ali „Amazon“ se odlučio da sve ove ključne događaje, koji se odigravaju tokom hiljada godina, kondenzuje u isti period i ubaci ih sve u jedan lonac. Problem je što ne prave gulaš, nego seriju.

Neke gledaoce koji su posebno gladni za svetom Srednje zemlje ili one koji traže prosečnu epskofantastičnu seriju, Prstenovi moći će verovatno zadovoljiti. I to je sasvim u redu.

Ali tu je čitava tragedija. Prstenovi moći su posebno velik promašaj kada se ima u vidu protraćeni potencijal Tolkinovog sveta koji je ostao neiskorišćen zato što je jedna džinovska kompanija želela da ima svoj blokbaster.