Orkani i tornada u bioskopima – film „Toma“ je pravi rokenrol

Toma Zdravković je Beogradu vratio gradsku narodnu muziku koja je postojala između dva rata; Bilo je normalno da se iz Bifea Ateljea 212 ili posle Festa ili Bitefa, ide na u Skadarliju da se sluša Toma. A onda je sve to nestalo – i Toma i ta epoha. Došli su neki drugačiji narodnjaci. 

O velikom uspehu filma Toma, za Oko su govorili Dragan Bjelogrlić, režiser filma, i Muharem Bazdulj, pisac. Toma, kao i naslovna numera filma Ponoć, pomeraju granice popularnosti u Srbiji, ali i u regionu.

Bjelogrlić je rekao da se s radošću seća poruka i pohvala brojnih prijatelja, ali i „ljudi od pera“, koji su pohvalno komentarisali Tomu posle premijere.

„Pamtim od patrijarha, pamtim od Duška Kovačevića i mnogo ljudi je imalo potrebu da posle projekcije ili napiše na Tviter nalogu ili na Instagramu ili meni da pošalje poruku. Ono što najviše pamtim su tekstovi koje su ljudi napisali, a nisu morali, gospodin Bazdulj, Jergović, Jurica Pavičić, Basara... I to je meni jako značajno zato što su to ljudi od pera, koji su pogledali i imali potrebu da nešto zapišu“, rekao je Bjelogrlić.

Režiser se prisetio i kritike Alise Simon u Varajetiju, odakle je izdvojio rečenicu koja mu je ostala u pamćenju: „Balkanski dert je sve vreme na ivici patetike, ali nikada ne pređe tu značajnu granicu.“

Govoreći o kritikama, Bjelogrlić kaže da seća kako ga je, kada se završila premijera, pozvao Cane iz „Partibrejkersa“ i rekao mu: „Napravio si, Draganče, pravi rokenrol od filma!“

Slična poređenja, odnosno rokenrol u Tomi, napravili su i prepoznali i Bajaga i Gile, kaže Bjelogrlić i dodaje da je tokom snimanja insistirao na momentu urbanog.

Pozorište u bioskopu 

Toma je kao čovek neškolovanog glasa iz siromaštva došao do slave i uspeha. Kao takav, posebna je tema umetnicima.

„To je Bogom dana tema, ali takve teme su uvek dvosekli mač i mogu autora da zavaraju“, rekao je Bazdulj i dodao da je tokom projekcije u bioskopu imao osećaj da je u pozorištu, i da su ga iznenadili aplauzi tokom filma.

„Neki prijatelji su mi rekli da je na redovnim bioskopskim projekcijama bilo aplauza usred filma, i to je kad se prekorači četvrti zid kao u pozorištu, kad pozornica pređe u publiku. To je za film čudesnije. Na toj premijeri, Centar Sava je bio prepun, bio je zaista poseban osećaj i od prvog minuta filma mogao si da vidiš da je ta bogom dana tema dobila autora dostojnog nje“, rekao je Bazdulj.

Dodao je da bi voleo da neko uradi ozbiljan analitički uporedni tekst o Tominoj biografiji sa filmom.

„Kad imate neku fascinantnu biografiju, ključ umetnosti obrade biografije je da napravite selekciju materijala“, rekao je pisac i naglasio da ga veoma zanima „kako će serija da izgleda“.

Bitnost poetske istine 

Bjelogrlić je rekao da film predstavlja „umetničku slobodu“, ali i da je scena sa Tominim susretom sa majkom, autentična. Dodao je da je o tome svedočenje pronašao u knjizi „100 priča o Zdravkoviću“, i da mu je brat pevača, pokojni Novica Zdravković, takođe mnogo stvari o Tomi ispričao.

Dodaje da ima dosta fikcije, ali i istina u filmu, međutim, naglašava da je poetska istina najbitnija.

Bazdulj izdvaja to što se u filmu pojavljuju važni likovi tog vremena, pa se u Tomi vide i Kemal Monteno, Cune, Lepa Lukić...

„Pretpostavljam da će u seriji za to biti više prostora, meni je to zanimljivo i jako mi se dopada“, istakao je pisac.

Režiser Bjelogrlić kaže da je, kada se počelo sa pisanjem scenarija, shvatio da je u pitanju jedna posebna epoha.

„Nikada više neće biti taj sistem, nikada više neće biti ta zemlja, i nikada više neće biti ti ljudi“, istakao je Bjelogrlić.

Reč je o vremenu kada se na Tomine nastupe dolazilo iz pozorišta.

„Ima jedna rečenica u filmu kada doktor kaže da ne sluša narodnu muziku, a Toma kaže – kakve narod ima veze s tim, to je moja muzika. Mislim da je Toma autentik tog vremena“, rekao je Bjelogrlić.

Komentarišući pojavu kultnih figura u filmu, Bazdulj kaže da se „tu vidi jedan vrlo istančan osećaj za duh vremena“.

Dodaje da film koji pogleda toliko gledalaca izlazi iz okvira razbibrige, i postaje nešto drugo.

„Ovde je ta priča o zajedničkom jugoslovenskom iskustvu spuštena na njen osnovni nivo. Ovde se ljudi gađaju u srce, a ne u glavu“, istakao je pisac.

„Imali smo jako mnogo mlade publike koja je gledala film više puta. Mislim da pravi, dobar film mora da ima više aspekata i nivoa zbog čega ljudi dolaze da ga gledaju. Sigurno da je ta emocija koju film nosi bila ključna, ali ključno je i to što je to urbani film, rokenrol film na temu narodne muzike... ili kako je rekao Duško Kovačević, 'ovo su neke emocije koje smo mi stariji zaboravili, a mladi ne znaju za te emocije'“, istakao je režiser.

„Hrabra i kukavičja vremena" 

Bjelogrlić je dodao da je u filmu obrađeno jedno posebno vreme, vreme ljudi kakvih više nema, koji su paradigma tog vremena.

„Imate hrabra vremena, to su bili hrabri ljudi, kad neko jednog dana bude pravio, ovi današnji, verovatno će praviti o nekim kukavičjim vremenima opterećenih interesom“, podvukao je Bjelogrlić.

Istakao je da „uz uslove korone i pirateriju, smatra da je film postigao neverovatan uspeh“.
„Moram da kažem da je i moj partner Željko Joksimović izgovorio da će biti milion gledalaca“, kaže Bjelogrlić.

Film je stekao veliku popularnost i u regionu. U Bosni ga je pogledalo 210.000 gledalaca, a gledan je i u Hrvatskoj.

„Rekao mi je Boba Živojinović da je bio u kafani u Rijeci i da se dva puta pevala Ponoć, usred Rijeke“, priča Bjelogrlić.

Poslednja bioskopska projekcija filma Toma u Kombank dvorani je humanitarnog karaktera i ima za cilj prikupljanje sredstava za lečenje Luke Kurjačkog u Japanu. Do sada je prikupljeno 120.000 evra.

„Mislim da nema boljeg kraja od distribucije jednog filma nego kada od toga, ako bog da, može da se spasi život“, rekao je Bjelogrlić.

Na RTS-u će se emitovati i serija Toma, dok je TV premijera filma prvog januara u 21.15, na Prvom programu.