Etnološkinja za RTS otkriva da li su zaista postajali običaji prikazani u seriji „Nečista krv“

Na pitanje da li su običaji u seriji Nečista krv, koji su obeleželi delo Borisava Stankovića, verno interpretirani ili je reč o autorskoj slobodi, Vesna Marjanović smatra da je reč o slobodi autora.

„Naša percepcija 19. veka i patrijarhata onog vremena potiče iz savremenog doba. Teško ga je oslikati u našim glavama. Pretpostavljam da su i umetničke slobode unutar toga“, izjavila je Marjanovićeva.

Dodaje da dok je istraživala bračne odnose i svadbene običaje u jugoistočnoj Srbiji prema knjigama venčanih iz 1905. godine, nije videla da su žene bile mnogo starije od svojih muževa.

Govoreći o polemici koja se vodi danas, Marjanovićeva kaže da se polemiše jer je reč o škakljivoj i interesantnoj temi.

„Ne mogu da kažem da se nije dešavalo. Lično imam kazivanje jedne žene koja je rekla da se njena baka udala 'na pantalone': Mladoženja je bio dečak, imao je 15, 16 godina a ona je bila devojka u podmaklim godinama. Kada su hteli da dođu da je prose, njega nisu mogli da nahvataju, pa su poneli pantalone“, priča etnološkinja.

Objašnjava da je bilo takvih komičnih situacija, da je postojala razlika u godinama, ali da to nije bilo masovno. „Ne možemo da govorimo o nekoj navici, običaju. Običaji su nepisana pravila kojih se narod pridržavao“, objašnjava Marjanovićeva.

Kakva je bila uloga žene  

Jedna od kritika je da je tadašnje patrijarhalno društvo nametalo takve običaje. Na pitanje šta nam to govori o ulozi žene, etnolološkinja za RTS odgovara da imamo priče i da dever spava sa snajom, te da su to mitologeme koje su sačekale i savremeno doba, kao i da to baš i nije tačno.

„Žena jeste neko ko je tretiran u prošlosti kao dodatna radna snaga, jer je ona napuštala roditeljsku kuću, a udajom je prelazila u novu zajednicu", navodi. Dodaje da su se prema ženi odnosili: od svadbe dok se ne prihvati u zajednicu predaka, sa određenom zadrškom.

„Dok god ne prođe ritualni period, ona nije mogla da se smatra punopravnim članom nove zajednice“, dodaje Marjanovićeva.

Prema njenim rečima, etnolozi ne mogu da uđu na terenu u kuće i da pitaju kakvi su običaji bili, jer će svako ulepšanu stvarnost da im kaže. „Žena je često bila prisiljena da se uda za nekoga ko joj nije odgovorao“, zaključuje etnološkinja Vesna Marjanović.