Film „Božji čovek“ nosi univerzalnu poruku koju će prepoznati i ateisti

Film Božji čovek govori o životu Svetog Nektarija Eginskog. Kako navodi autorka filma, Jelena Popović, gostujući u Jutarnjem programu, pročitala je njegovu biografiju još 2012. godine dok je živela u Sjedinjenim Državama. Pošto ju je priča ganula na jedan ličan način, napisala je scenario, ali kako to obično biva u filmskom svetu, dugo se čekalo na njegovu realizaciju.

„Onda sam se preselila u Grčku jer sam mislila, pošto je on Grk, da bi trebalo da se snimi u Grčkoj. I, eto, uspeli smo da završimo tokom prošle godine, uprkos svim preprekama“, objašnjava rediteljka.

Sveti Nektarije Eginski je svetac savremenog doba. Umro je u Atini 1920, a kanonizovala ga je 1961. godine Carigradska patrijaršija.

„Ono što je mene vezalo za tu priču, pogotovu na ličnom nivou, jeste to da je on čovek koji je gonjen pravde radi. Znači, čovek koji je bio pošten, čovek koji se žrtvovao za svoj narod, koji je voleo svoj narod. Naravno, oni koji vole vlast i kojima je to najvažnija stvar, uključujući i ljude u crkvi, nažalost, iako ima dobrih sveštenika i vladika, ali ima i onih kojima je vlast najvažnija. On je dosta stradao zbog toga. Bio je gonjen do kraja života. I ono što je mene fasciniralo je to na koji način je on sa svim tim nedaćama održao svoju veru do kraja i našao ono što mi svi želimo, a to je prava sloboda koja jedino može da postoji u nama i u našem srcu i koja nije vezana za ono što se događa oko nas“, naglašava Jelena Popović.

Film Božji čovek će se u septembru pojaviti i pred našom publikom. Inače, u ovom međunarodnom ostvarenju okupljena je glumačka ekipa koju čine grčki glumac Aris Servatalis, ruska zvezda Aleksandar Saša Petrov, nama poznat iz filma Led, kao i holivudski veteran i dobitnik Zlatnog globusa, Miki Rurk.

„Aris Servatalis je odličan glumac i imala sam sreću da radim sa njim jer je on čovek takođe posvećen veri, samim tim ima tu neku auru koja na prvi pogled odaje utisak da on može da bude Sveti Nektarije Eginski“, dodaje rediteljka.

Miki Rurk je igrao jednu manju, ali jako značajnu ulogu čoveka koji je paralizovan. Kada je Sveti Nektarije preminuo i dok su pripremali odeću za pogreb, jedna od monahinja je slučajno njegovu potkošulju stavila na krevet u kome je taj paralisani čivek ležao. On je tog momenta ustao i prohodao, prema svedočenju očevidaca.

„To je jedna jako teška scena i neko kao Miki je, naravno, fantastično uradio taj posao“, navodi sagovornica Ivane Milenković.

Film je urađen na engleskom jeziku što zbog glumaca, što zbog toga što je u pitanju jedna univerzalna priča, bez obzira na versku pripadnost, napominje autorka Jelena Popović.