Ovo je samo naša "Močvara"

Fenomen skandinavskih krimi-serija nije počeo skoro kao što se čini; često zasnovane na književnim serijalima, njihovi se koreni mogu pratiti još od 90-ih s detektivima Volanderom i Bekom, ali je svakako šira popularnost postignuta u prvoj deceniji 21. veka, pre svega serijom "Most".

Iako motiv problematičnog detektiva koji se hvata rešavanja zamršenih zločina i ne boji se da zađe u najmračnije kutke podzemlja postoji još od vremena Šerloka Holmsa, skandinavske krimi-serije su ga uspešno osavremenile.

Detektivi i istražitelji možda ne fasciniraju genijalnošću, svakako su pronicljivi i predani poslu, ali istovremeno ljudi s problemima, iznureni od stresa, skloni porocima, pa čak i sa mentalnim poremećajima.

Pesimistički pogled na svet podzemlja i policije, bez trunke glamura na obe strane i tendencija da zločini budu prikazani kao nešto istinski jezivo, korenito je promenio krimi-serije, doneo im novu publiku i naveo kritiku i javnost da drugačije pristupa ne samo televizijskoj produkciji, nego i crnim hronikama.

Ovakav pristup brzo je izašao van granica Skandinavije, serije sličnog tona počele su da se snimaju kako u Evropi tako i u SAD.

Često se radilo o rimejkovanju postojećih, ali su nastajale i nove priče, prilagođene lokalnom. Britanske serije poput "Nestalih", "Brodčerča" i "Zaliva" primeri su poznati srpskoj publici.

"Močvara" je deo tog svetskog trenda, kako po mračnom tonu, tako i po prožetosti sa lokalnim prilikama, odnosima i mentalitetom.

Za razliku od većeg broja krimi-serija spomenutog pravca, radnja "Močvare" smeštena je u urbano okruženje, mada Beograd u njoj deluje kao betonska pustara, s ljudima jednako otuđenim, ali istovremeno i isprepletenih sudbina, kao i u serijama koje se događaju u malim, udaljenim mestima.

Brutalno ubistvo koje pokrene istragu vizuelno je bizarno, možda ritualno, na šta se aktivira policijska ekipa očigledno nenavikla na tu vrstu zločina.

Lokalni šmek donosi činjenica da se brzo ispostavi da su kako žrtva, tako i ljudi oko nje, pa i policajci, na razne načine povezani sa podzemljem, tim "nezgodnim momcima" koje svi poznaju, koje mogu da sumnjiče, ali istovremeno je itekako bitno "ko je s kim dobar".

Likovi u "Močvari", sa obe strane zakona, duboko su nesređeni, nesrećni i sumorni ljudi, zastrašujuće slični izgledom i ponašanjem, sa jasnom aluzijom na to da su im samo neke (još uvek neprikazane) okolnosti na ovaj ili onaj način usmerile životne puteve i postavile ih jedne naspram drugih.

Reč je o izgubljenoj generaciji koja još uvek bezuspešno traži sebe, stavljenoj u poziciju da im jedina topla osećanja pružaju stariji i deca. Sve ostalo je siva zona.

Odnos policijskih inspektora i kriminalaca, kako sitnih, tako i onih malo manje sitnih, duboko je ambivalentan i rijalitovski oscilira između razmena učtivosti i uvreda.

Policija ne preza od primene sile, ali čak i kada se zbog toga javljaju kritike, gledaocu je prilično jasno prema kome sila sme biti primenjena, a prema kome je usred istrage gnusnog zločina ipak potrebno odnositi se sa distancom. "Močvaru" to, između ostalog, čini kako aktuelnom kod nas, tako i specifičnom u odnosu na strane serije.

Ruku na srce, nije lako o televizijskoj seriji suditi na osnovu dve epizode.

Jedno ubistvo pokrenulo je niz događaja, kompleksnih likova i njihovih odnosa, a sve u jednoj očigledno velikoj priči smeštenoj u naše okruženje, ono na koje možda ne obraćamo pažnju ili od koga namerno okrećemo glavu.

* Tekst izvorno objavljen u dodatku "TV Ekran"