Ulazak u „Močvaru“

Tandem Marković-Novković dobro nam je poznat kao odlična kombinacija autorskog pristupa u srpskoj kinematografiji. Filmovi koje su do sada zajednički uradili (Sutra ujutru, Rudarska opera, Beli, beli svet, Otadžbina) nagoveštavaju i estetiku serije Močvara i fikciju o realnosti koja nas okružuje u njenom najogoljenijem obliku. Direktnu, surovu, bez uvijanja i povlađivanja gledaocu i, pre svega – tačnu.

A ta estetika smešta nas u Beograd dvadesetprvog veka u kojem se dešava nekoliko misterioznih ubistava atraktivnih žena različitog socijalnog statusa. Policijski inspektor Nikola, koji je zašao u rane četrdesete godine života, radi sa svojim timom na rasvetljavanju tih zločina.

Istraga napreduje sporo, jer je žrtve međusobno veoma teško povezati. U paralelnom toku radnje odvijaju se i privatni životi glavnih junaka serije, dajući nam sliku o nekolikim generacijama zarobljenim u vremenu tranzicije.

Suočeni sa vlastitim problemima i nadanjima, duboko ukorenjenim u vremenima kroz koja je ova zemlja prolazila, u stalnom ćorsokaku pred novim ubistvima koja se gomilaju, Nikola i njegov tim pokušavaju da prevaziđu sve lične nesuglasice i razočaranja i reše ubistva zbog kojih je policija pod konstantnom kritikom javnosti i medija...

Napisana u duhu najboljih skandinavskih krimi-serijala (Most, Ubijanje, Trilogija: Milenijum) Močvara nam otvara jedan sasvim novi, nesvakidašnji pristup u izradi ovog igranog žanra. Harizmatične ličnosti, ogoljeni dijalog, radnja vođena u nekoliko paralelnih tokova bez jeftinih pravolinijskih rešenja... samo su neki od njenih najznačajnijih kvaliteta.

Sa druge strane, ova serija preuzima samo model predstavljanja jedne kriminogene stvarnosti ističući autentične karakteristike sredine u kojoj se radnja dešava. Sivilo Novog Beograda, izgrađenog na močvarnom tlu, nosi sa sobom jednu specifičnu atmosferu otuđenosti, beskompromisne borbe za opstanak na tom i takvom prostoru i problematičnu istoriju nekoliko generacija koje su odrastale i formirale se od devedesetih godina prošlog veka pa na ovamo.

Zato su i ubistva koja se u seriji dešavaju ritualna, bizarna, okrutna, nešto sa čim se iskusni beogradski inspektori nisu do tada sretali.

Ovo je priča o grehu i žudnji, o ljubavi i mržnji, ovo je priča o prijateljstvu koje počiva na zločinu i tajnama. Isto tako, ovo je priča o ljudima koji su istovremeno spasitelji i mučitelji, žrtve i dželati, i priča o jednom gradu koji lagano tone u močvaru svoje prošlosti. Prošlosti prepune socijalnih nemira i revolveraških obračuna na beogradskim ulicama. Prošlosti iz koje su se i iznedrili likovi iz Močvare, pune droga, alkohola i nemaštine.

Ni sama seksualnost u ovoj seriji nije predstavljena na tipičan način. U maniru najboljih sledbenika svoga profesora Živojina Pavlovića, jednog od najznačajnijih autora crnog talasa u jugoslovenskom filmu, i autorski tandem Marković-Novković hrabro pokazuje nagost protagonista serije. Njom samom oni daju kritički odnos prema zlu u savremenom društvu, metaforički ulazeći u korene tog zla kroz veoma snažne i upečatljive scene utkane u ovu priču.

Izvanrednu glumačku ekipu predvodi jedan od sigurno najboljih glumaca sa ovih prostora, harizmatični Goran Bogdan. Njegova interpretacija glavnog lika serije nosi u sebi višeslojnu kreaciju jednog, još uvek mladolikog a opet izuzetno iskusnog glumca, tačnog u svojim postupcima i iskazivanju emocija.

Rame uz rame sa njim pojavljuje se još dvoje mladih novih lica, Jana Bjelica i Stefan Trifunović, koji svoje likove grade sa jednakom istinitošću i punim uverenjem u ono što igraju.

U seriji je prisutna i čitava plejada izuzetnih domaćih glumaca različitih generacija, poput Borisa Isakovića, Nade Šargin, Bojana Žirovica, Dubravke Kovjanić, Marte Bjelice, Mione Marković, Svetlane Bojković... Njihovi likovi postavljeni su rediteljski tačno i verodostojno sklapaju punu sliku mozaika ove priče.

Igrana krimi-serija Močvara u fokusu je Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS-a još od 2016. godine, kada se pojavila na Konkursu za spoljne produkcije. Tada je nosila naziv Novi sinovi i bila ocenjena visokim ocenama za kvalitet scenarističkog predloška od strane uredništva naše kuće.

Put koji je serija prevalila do susreta sa publikom, nekoliko verzija scenarija i dug i mukotrpan rad u njenoj realizaciji samo su doprineli još boljem i tačnijem kvalitetu ovog dela.

Verujem da bi Močvara mogla da postane naslov koji će odjeknuti i van granica Srbije. Jer, iako se ne radi o laganom sadržaju, publika na raznim stranama sveta zaslužuje da prepozna istinu, autentičnost i kvalitet koje im ova serija donosi. A isto to zaslužujemo i mi.

Autor je odgovorni urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS-a.