Sport na filmu, pet pažljivo odabranih komada

Kada sport u takmičarskom pogledu više nije aktivan, ostalo nam je da umesto svežih vesti pregledamo razna sećanja.

Na svu sreću, dokumentarni filmovi o sportu postali su forma za sebe, neki od njih poput „Olimpije" Leni Rifenštal doneli su novine u samoj filmskoj formi, a od kada su ovenčani i Oskarom za film „Konj sa letećim repom" Lerija Lensburga o konjičkim trkama 1960. godine, dobili su i priznanje samog Holivuda.

Od tada ne samo da su ozbiljni kandidati za nagrade već sve češće poznati reditelji snimaju filmove u ovom podžanru.

Setimo se, recimo, kako je Spajk Li na spektakularan način obradio temu jednog radnog dana u životu Kobija Brajanta i plejadi filmskih asova koji su doprineli ESPN-ovom serijalu „30 od 30".

Tokom izolacije možete upoznati i ovaj izbor zanimljivih dokumentarnih filmova o sportu koji su besplatno dostupni na raznim platformama od kojih neke potpisuju i eminentni reditelji.

Festival nacija i Festival lepote Leni Rifenštal

Počnimo od možda i najznačajnije preteče sportskog dokumentarca, a to je pomenuta „Olimpija" Leni Rifenštal. Ovaj film je toliko čuven da je čak bio sporedna tema jednog igranog filma - „Trka" Stivena Hopkinsa, koji se primarno bavi nastupom Džesija Ovensa na berlinskim Olimpijskim igrama ali prikazuje i snimanje ovog filma.

Holandska diva Karis van Houten igra Leni Rifenštal koja je predstavljena je kao sineasta, opsednuta umetničkom vizijom zbog koje ulazi u konflikte sa Gebelsom i tera sportiste da ponavljaju poteze kako bi ih bolje snimila.

„Olimpija" je bila u svojoj osnovi nacistički propagandni film, ali je zbog samog toka Igara morala na kraju i da ospori same rasne teorije kada su se sportisti poput Ovensa nametnuli kao šampioni. U formalnom smislu, način na koji su korišćeni pokreti kamere, ekstremno krupni planovi i agresivni rezovi smatraju se inovacijom koja će posle ovoga ući u vizuelni žargon.

Mnoge marketinške kampanje koje predstavljaju sportiste kao superheroje umnogome duguju svoj izraz ovom filmu. Danas je dostupan za besplatno gledanje na Jutjubu kao važan deo istorije filma. Prikazivan je iz dva dela „Festival nacija" i „Festival lepote". 

Narodni borci, kubanska škola boksa

Trenutno najveći reditelj filmova i televizijskih serija na temu sporta, inače bokser po vokaciji i nekadašnji glumac, Piter Berg ostavio je najdublji trag baveći se američkim fudbalom u svojim dokumentarnim i igranim radovima.

Američku kulturu i sport je umnogome zadužio ekranizacijom knjige svog rođaka Baza Bisingera „Svetla petkom uveče", prvo u formi filma a kasnije i fikcionalizujući je u pet sezona izuzetno uspešne serije. Privatni život NFL igrača obradio je i kao producent serije HBO-a (Home Box Office) „Igrači", u kojoj je glavnu ulogu igrao Dvejn Džonson.

Međutim, Berg nikada nije zanemario boks. Još od kada je odigrao glavnu ulogu u filmu Redžinalda Hadlina „Velika bela nada", pokazivao je ljubav prema ovom sportu i kasnije je režirao dokumentarnu seriju o Frediju Rouču, čuvenom treneru koji je pripremao filipinskog šampiona, boksera Manija Pakijaoa.

U tom duhu pre dve godine, Berg je snimio i dokumentarni film „Narodni borci" o kubanskoj školi boksa i nenadmašnom broju titula u amaterskoj i olimpijskoj konkurenciji.

Film prati razvoj kubanskog boksa od početaka za vreme Fulhensija Batiste kada su Kubanci bili cenjeni profesionalci, preko uspona amaterskog boksa pod Kastrom do današnjeg dana kada kapitalizam na druge načine razara njihovi sportsku kulturu.

U ovom filmu možete videti uspon takvih šampiona kakvi su Teofilo Stivenston i Feliks Savon, hipoteze o tome kako bi se oni snašli protiv Muhameda Alija ili Majka Tajsona, i čitav niz uzbudljivih životnih i sportskih priča.

Šampioni za večnost, „Jugoplastika” Bože Maljkovića

Jugoslovenska klupska košarka dala je četiri prvaka Evrope iz četiri različita grada. Međutim, samo je splitska ekipa uspela da osvoji tri titule za redom, usput lansirajući nekoliko velikana svetske košarke i barem jednog kandidata za springfildsku kuću slavnih.

Kratkometražni dokumentarni film Miloša Jovanovića objašnjava proces nastanka te ekipe, čija okosnica nisu bili samo Toni Kukoč, Dino Rađa, Zoran Savić, Zoran Sretenović i ostali asovi već i izuzetni treneri i sportski radnici koji su postepeno sproveli taj projekat, vodeći ove igrače preko disciplinovanih početaka, zatim dolaska Zorana Slavnića koji ih je učio da se igraju košarke, do saradnje Božidara Maljkovića sa profesorom Aleksandrom Nikolićem, ocem naše trenerske profesije, iz koje je nastala nezaustavljiva pobednička mašinerija.

Ovaj film analizira DNK jedne šampionske ekipe na pristupačan i pitak način, pokazujući da talenat mora biti ispraćen ozbiljnom infrastrukturom.

Šampion, spomenik upornosti kik-boksera 

Nebojša Denić je vrlo lako mogao biti protagonista nekog igranog filma. Kik-bos šampion, iako već u godinama odlučuje da sam organizuje meč u kome će biti izazivač trenutnom nosiocu titule. Nebojša Denić je taj čovek a Turčin Kenan Gunajdin protivnik kog pokušava da dovede u Beograd.

Reditelj Nebojša Radosavljević priključio se Deniću u periodu priprema i ispratio je ceo proces rada, od inicijalne ideje do realizacije meča 2015. godine. 

Ova priča je ne samo spomenik upornosti već i nekim legendama sa beogradskih pločnika kojih više nije među nama čuveni mentor gradskih gladijatora Miroslav Čitaković Čita koji je vodio Denićeve treninge i ovaj film je njegov možda i poslednji nastup na ekranu, kada je već bio na izmaku životnih snaga.

„Šampion" stoga nije samo sportska već i urbana priča o identitetu i „držanju do sebe" koje nikada ne izlazi iz mode.

Mesi 

Aleks de la Iglesija, slavni španski reditelj poznat po spajanju lokalne komedije sa američkim žanrovskim obrascima delovao je kao neobičan izbor za dokumentarni film o Lionelu Mesiju.

U filmu jednostavno nazvanom „Mesi", uz dosta očiglednih pozajmica iz „Građanina Kejna" Orsona Velsa, De la Iglesija kombinuje arhivske snimke samog fudbalskog asa sa relaksiranom pričom njegovih savremenika, saigrača, učitelja, novinara i mentora u kojima ga opisuju.

Uprkos tome što su neki od sagovornika okupljeni na večeri, uz vino, nikada ne dolazimo do nekih potpuno novih otkrića o njemu, ali opet dobijamo dosta detaljnu sliku o kakvom je čoveku reč.