Moja deca, tvoja deca, naša deca – može li takva veza da funkcioniše kao na filmu

Kod nas je kulturološki i dalje razvod kao i ponovno stupanje u brak unapred osuđeno na propast, naglašava gošća Jutarnjeg programa, porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović. Tu se govori o ulozi očuha, odnosno maćehe, što se gotovo uvek posmatra u negativnom kontekstu.

„Još u bajkama su ocenjeni kao zla maćeha i zli očuh. Međutim, nije uvek tako. Nekada i očuh i maćeha mogu biti bolji roditelji nego biološki. To čak ne zavisi ni od toga da li su oni prethodno imali iskustva u podizanju dece. Ako ulaze u brak sa osobom koja ima decu, to je potpuno zavisno od njihovog ličnog potencijala za roditeljstvo, a ne od prethodnog iskustva“, napominje terapeut.

Nije nikakvo iskušenje niti katastrofa ako se posle prvog uđe u drugi brak. Čak može biti i zreliji i bolji izbor partnera nego što je bio prvi, jer se nešto naučilo iz prethodnih iskustava ili grešaka.

„Imam primer dečaka kome je očuh bio omiljeniji roditelj i od njegove biološke majke. Biološki otac je bio daleko, dete sa njim gotovo uopšte nije imalo kontakt. Oni su dobili zajedničko dete, devojčicu, i sve se savršeno uklopilo. Ništa se nije poremetilo. Oni su i dan-danas u vrlo skladnim odnosima“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Najvažnije je pripremiti dete na novu situaciju

Ulazak u drugi brak sa decom iz prethodnog teži je ukoliko su u pitanju starija deca, posebno adolescenti. Adolescenti znaju da budu i ljubomorni, i posesivni, i da ne prihvataju da otac ili majka imaju novog partnera. Mogu da prave velike probleme, napominje terapeut. Dešava se i da odbace roditelja, samo zato što ima novog partnera.

Kada su mlađa deca u pitanju, ona se mnogo lakše prilagođavaju.

„Mnogo zavisi i od toga da li se o tome pričalo s decom. Oba roditelja treba da pričaju s decom o razlozima razvoda, ali da imaju jedinstvene priče. Ukoliko svako priča svoju priču, dete je između njih pocepano jer voli i jednog i drugog roditelja. Ako je mnogo malo dete, ono ne može da proceni čija priča je okej, a čija nije. Ono se cepa između roditelja i ne zna kako da sastavi tu novu priču“, objašnjava Filipovićeva.

Kada se pojavi i treća osoba, to je za decu još više zbunjujuće i jako je bitno kako se ta treća osoba uvodi u priču. Ona bi trebalo postepeno da se uvodi u priču i nikako ne bi trebalo da zamenjuje biološkog roditelja, ističe terapeut. Biološki roditelj i dalje ostaje „glavni“ roditelj, i ovaj drugi koji ulazi u priču ne može da ima dominantnu ulogu.

„On ili ona samo podržavaju ulogu biološkog roditelja, ne treba da je opstruiraju, već da podržavaju autoritet biološke majke ili biološkog oca.“

Tu takozvanu treću osobu treba postepeno uvoditi u priču. Organizovati zajedničke aktivnosti kako bi se postepeno upoznavala deca s njom, dok dete tu osobu ne prihvati. Onda tek kasnije, kada se to sve završi, ući u zajednički život.

Moja deca, tvoja deca

„Ukoliko oba partnera koja imaju decu iz prethodnog braka ulaze u vezu to još više komplikuje situaciju i tu treba biti još oprezniji u pripremanju dece za prihvatanje novonastale situacije. Zapravo, to je, kako kažemo mi porodični terapeuti, dupla tranzicija i treba deci objasniti kako će izgledati organizacija porodičnog života, kako će oni sada svi zajedno funkcionisati, kako će se dogovarati“, navodi Filipovićeva.

Deci je najvažnije da ne izgube status kod svog roditelja, da ne budu zanemarena, ali je važno i da ih ne zanemaruju ni očuh ili maćeha.

„Ima slučajeva da dete odbija i decu i drugog partnera svoga roditelja, i to uporno. U nekim situacijama to je jako teško da se promeni i deca odbijaju da se promene čak iako se prema njima ophode pozitivno i podsticajno. To može trajati godinama“, napominje terapeut.

Ukoliko se dogodi tako nešto, najbolje je obratiti se porodičnom psihoterapeutu. Srećom, nivo svesti o potrebi odlaska kod terapeuta se povećala, napominje Filipovićeva, međutim, jedino što nije dobro je to što ljudi dolaze tek onda kada problem eskalira, umesto da dođu ranije da se problem prevenira. Međutim, obično dođu kada „problem vrišti“ i kada ne znaju više šta će, ističe porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović.