Odnos dece prema životinjama u nevolji, objašnjava zašto smo ih pripitomljavali

Način na koji su se mališani ponašali u interakciji sa psima, može da pojasni kako su ljudi došli na ideju da pripitome životinje, kažu naučnici. Poriv čoveka da pruži ruku u nevolji - pa i životinjama, postoji još od malih nogu, naveli su istraživači koji su analizirali ponašanje dece u interakciji sa psima.

Deca starosti od dve godine su se potrudila da pomognu psima da dođu do igračaka i ukusnih poslastica koje su im bile van domašaja, uprkos tome što nikada ranije nisu srela životinje, otkrili su naučnici.

Studija sugeriše da su mališani mogli ne samo da razumeju želje pasa, već su bili voljni i sposobni da im pomognu, iako su šanse da im psi „uzvrate uslugu" bile potpuno male.

„Zaista je posebno iskustvo videti koliko rano počinje takvo ponašanja. Od početka našeg razvoja imamo tendenciju da se ponašamo prosocijalno prema drugim ljudima, da pokušamo da razumemo šta se dešava u njihovim glavama... Najnovija studija pokazuje da čak i mala deca imaju motivaciju i sposobnost da prošire ovu vrstu ponašanja koja se odnosi na pomoć- i na druge vrste", rekla je dr Račna Redi, evolucioni antropolog i prvi autor studije, koji radi na Univerzitetu Harvard i Univerzitetu Djuk.

Prijateljsko ponašanje prema drugim vrstama, čak i kod dece koja još uvek uče da hodaju i govore, možda je pomoglo ljudima da napreduju širom sveta, kažu istraživači.

Očigledno altruistički postupci, kao što je ostavljanje hrane za životinje, mogli su da podrže prakse koje su dovele do pripitomljavanja vrsta počev od pasa i mačak, pa a do krava, svinja, ovaca i konja.

Psi imaju dugu i jedinstvenu evolucionu istoriju sa ljudima, a nedavne analize sugerišu da su se životinje genetski razlikovale od vukova još pre 23.000 godina.

„Pripitomljavanje životinja je zaista bilo korisno za ljudski opstanak. To nam je zaista omogućilo da napredujemo i ostvarimo ogromnu evolucionu korist. Zašto smo došli na ideju da pripitomimo životinje je velika misterija, a ovo je jedan od dokaza koji bi nam mogao pomoći da razumemo tu misteriju", dodala je dr Redi.

Istraživači su analizirali ponašanje 97 mališana starosti između 20 i 47 meseci i posmatrali ih u interakciji sa tri psa koja su trenirana za interakciju sa decom - Fionom, Henrijem i Simorom. Eksperiment se odvijao u laboratoriji Univerziteta u Mičigenu.

Istraživači su ostavljali igračke ili grickalice van domašaja psa, na detetovu stranu ograde koja ih je razdvajala.

U naučnom radu koji je objavljen u časopisu Human-Animal Interactions, istraživači opisuju kako su mališani davali nedostižne igračke i poslastice kada su psi pokazali interesovanje za njih, na primer, cvileći ili povlsčeći šape prema željenom predmetu.

Deca su pomagala u polovini slučajeva kada su psi želeli predmete, ali samo u četvrtini slučajeva kada životinje nisu pokazivale interesovanje.

A šta je sa mačkama 

Zabeleženo je i da su životinjama više pomagala deca koja su imala kućnog ljubimca.

„Već dugo je poznato da će mališani dati sve od sebe da pomognu ljudima koji su u problemu, čak i strancima. Ali, bilo je nejasno da li su ljudi razvili takav altruizam samo prema drugim ljudima, koji bi mogli da pomognu, a ne prema drugim vrstama. Studija pokazuje da se to odnosi i na životinje, kao na primer na pse koje prvi put vide i koje možda nikada više neće videti", rekao je profesor Henri Velman, autor studije sa Univerziteta u Mičigenu.

„Vrlo mala deca daju sve od sebe da pomognu psima, posebno malim psima koji se bore da pristupe poslasticama i igračkama koji su im van domašaja. Deca mogu na neki način čitati ciljeve i želje pasa i koristiti to znanje kako bi im pomogli", objasnio je dr Velman..

Kako bi se mališani ponašali prema drugim domaćim životinjama, kao što su mačke, zečevi, kokoške i krave, pitanje je za dalja istraživanja, kažu autori.

„Psi daju ljudima signale sve vreme, ostvaruju mnogo kontakta očima. Sa mačkama, mislim da bi bilo zaista izazovno znati šta žele", smatra dr Redi.