Koja je tajna „superejdžera" – mozak im je decenijama mlađi od tela

„Često se desi da mi je dosadno. Osećam se kao korveta koja se koristi kao kolica za namirnice u marketu", rekla je Siglerova, koji živi u predgrađu Čikaga Palatin.
Siglerova je inače kognitivni „superejdžer", što znači da njen mozak funkcioniše kao da je mlađi 20 do 30 godina.

Zato je ona deo elitne grupe upisane u "Northwestern SuperAging Program", koja već 14 godina proučava starije osobe sa superiornim funkcijama mozga, posebno imajući u vidu odnos prema njihovim godinama.

Program je deo „Mesulam" centra za kognitivnu neurologiju i Alchajmerovu bolest na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern Fajnberg u Čikagu.

Da bi neko bio superejdžer, mora da ima više od 80 godina i da se podvrgne opsežnom kognitivnom testiranju. Prihvatanje za učešće u studiji se odobrava samo ako je pamćenje osobe jednako dobro ili bolje od uobičajenih kognitivnih osobina kod ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama.

„Superejdžeri moraju da imaju izvanredno pamćenje - sposobnost da se prisete svakodnevnih događaja i prošlih ličnih iskustava - ali treba da imaju i bar prosečne performanse na drugim kognitivnim testovima", rekla je stručnjak za neuro-kognitivni sistem Emili Rogalski, koja je profesor psihijatrije i bihejviorista na Medicinskom fakultetu Fajnberg.

Samo oko 10 odsto ljudi koji se prijave za program ispunjava te kriterijume, rekla je Rogalski, koja je i razvila projekat pod imenom „Superejdžer".

„Važno je istaći da, kada uporedimo superejdžere sa prosečnim ljudima, oni imaju slične nivoe koeficijenta inteligencije, tako da razlike koje vidimo nisu samo zbog nivoa inteligencije", rekla je ona.

Kada uđu u ovo udruženje najpre se uradi tri-de skeniranje mozga, a kognitivno testiranje i skeniranje mozga se ponavljaju svake godine. Upravo analiza podataka tokom godina, dala je fascinantne rezultate.

Mozak većine ljudi se smanjuje kako stari. Kod superejdžera, međutim, studije su pokazale da korteks, odgovoran za razmišljanje, donošenje odluka i pamćenje, ostaje mnogo deblji i skuplja se sporije nego kod ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama.

Doniraju mozak posle smrti 

Mozak superejdžera, koji učesnici obično doniraju istraživačkom programu nakon smrti, takođe ima veće, zdravije ćelije u entorhinalnom korteksu. To je „jedno od prvih oblasti mozga koje inače „pogađa" Alchajmerova bolest", rekla je Tamar Gefen, docent psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Nortvesternu.

Entorhinalni korteks ima direktne veze sa drugim ključnim memorijskim centrom, hipokampusom, i „neophodan je za pamćenje i učenje", rekla je Gefen, vodeći autor novembarske studije u kojoj je upoređivala mozak preminulih superejdžera sa mozgovima starijih i mlađih kognitivno normalnih ljudi, kao i i ljudi sa dijagnozom rane Alchajmerove bolesti.

Mozak kod superejdžera imao je tri puta manje vezanih „tau" proteina ili abnormalnih formacija proteina unutar nervnih ćelija, nego mozak kognitivno zdravih osoba u kontrolnoj grupi, takođe je otkrila studija. Tau „zamršenosti" su karakteristični znak Alchajmerove bolesti i drugih demencija.

Gefenova je takođe otkrila da mozak starijih ljudi koji funkcionišu vanredno dobro - ima mnogo više von economo neurona, retku vrstu moždanih ćelija, koja je do sada pronađena kod ljudi, velikih majmuna, slonova, kitova, delfina i ptica pevačica. Smatra se da ti neuroni nalik na vadičep, omogućavaju brzu komunikaciju ćelija kroz mozak. Druga teorija je da ti neuroni daju ljudima i velikim majmunima intuitivnu prednost u komunikaciji u raznim društvenim situacijama.

Takođe, ova vrsta neurona pronađena je i u prednjem cingularnom korteksu, koji formira pojas u prednjem delu mozga koji povezuje kognitivnu stranu sa emocionalnom stranom. Smatra se da je prednji cingulat važan za regulisanje emocija i obraćanje pažnje - što je još jedan ključ za dobro pamćenje.

Uzeto sve zajedno, čini se da ova otkrića upućuju na to da će neko postati superejdžer ako ima genetičku predispoziciju za to, ali, kako je dodala Gefenova „jedini način da se to potvrdi bio bi merenje posebnih vrsta neurona od rođenja do smrti, što očigledno nije moguće".

Izazivanje mozga

Superejdžeri inače dele neke slične osobine, rekla je Rogalski, koja je i pomoćnik direktora „Mesulam" centra za kognitivnu neurologiju i Alchajmerovu bolest u Fajnbergu. Ovi ljudi recimo, dugo ostaju fizički aktivni, imaju tendenciju da budu pozitivni, svaki dan „izazivaju" svoj mozak, čitajući ili učeći nešto novo, a mnogi nastavljaju da aktivno rade i do osamdesetih godina.

Oni su i društveno vrlo aktivni, među njima je dosta volontera i redovno su okruženi brojnim prijateljima i porodicom.

„Ova društvena povezanost i pozitivan odnos prema ljudima uopšte, može biti odlika superejdžera koja ih razlikuje od onih kojima je još dobro, ali koji su ono što bismo nazvali prosečnim ili normalnim osobama u skladu sa godinama koje imaju", rekla je naučnica.

Osvrćući se na svoj život, Kerol Sigler prepoznaje mnoge osobine superejdžera kod sebe.
Sama je naučila da speluje i svira klavir. Naučila je da čita hebrejski na dedinom kolenu, pregledavajući njegove nedeljne novine.

Završila je srednju školu sa 16 godina i odmah otišla na fakultet. Dobila je pilotsku dozvolu sa 23 godine i kasnije je u svom podrumu pokrenula porodični posao koji je narastao toliko da je imao 100 zaposlenih. Sa 82 godine pobedila je na Američkom turniru ukrštenih reči za svoju starosnu grupu.

Nakon što je videla objavu o programu „Superejdž" na televiziji, pomislila je da i to zvuči zabavno. Biti izabrana za superejdžera za nju je bilo još jedno uzbuđenje. Kaže da joj je to bio još jedan znak „da je rođena srećna".