Igra je lek za hiperaktivnost i poremećaj pažnje

„Postoji nešto što često uopšte ne deluje kao ozbiljno i važno, a u suštini je najvažnije. To je zajednička igra“, ističe dr Aleksandar Baucal, profesor razvojne psihologije i psihologije obrazovanja, upravnik Odeljenja za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

„Na primer, igra ‘Ledeni čika’ je stvar inhibicije. Vi morate da prepoznajete signale kada će osoba da se okrene, pa da ukočite svoje ponašanje i da održavate tu ukočenost. To je jedna od najvažnijih sposobnosti koje se razvijaju u predškolskom uzrastu“, naglašava psiholog.

Sposobnost inhibiranja je vrlo važna kod hiperaktivnosti, dodaje profesor. Ona može da se vežba i kroz igre veštine, kao što je, na primer, pikado.

„Tu treba da regulišete svoje ponašanje, svoju ruku. Svaka igra je veoma ozbiljna, jer ona u suštini od deteta traži da stekne neke nove sposobnosti regulacije ili snage. Da rade brže, jače ili da usporavaju i ubrzavaju, to su bazične komponente samoregulacije. Sposobnost samoregulacije je u osnovi i poremećaja pažnje i hiperaktivnosti“, objasnio je profesor Baucal i podsetio da je još profesor Žarko Trebješanin u svom doktorskom radu pisao o tome kako kultura podstiče kod dece razvoj pozitivnih karakteristika.

Gost Radio Beograda 1 je naveo da se upravljanje pažnjom pojavljuje, u tipičnom razvojnom toku, od treće do pete godine, kada deca ovladavaju svojom pažnjom. Takođe, ljudi tokom celog života upravljaju svojom pažnjom i bore se sa onim što negativno utiče na nju – umor, neispavanost, razne distrakcije...

„Poremećaj pažnje je, u praksi, često povezan sa hiperaktivnošću“, napominje psiholog.

Polazak u školu je najčešće prvi trenutak kada vidimo da postoji takva poteškoća, jer je naša škola, kako napominje, malo tradicionalnija i rigidnija.

„Naši učitelji su prethodnih deset, dvadeset godina zaista prošli kroz proces transformacije i veliki broj učitelja danas nije toliko rigidan kao nekad. Naročito kada rade sa prvim razredom, mnogo su fleksibilniji nego što je to nekada bilo. Ako imamo tradicionalniji pristup, onda će se od dece očekivati da budu poslušna i da mirno sede i paze 45 minuta. Dete koje ima povišenu aktivnost može imati problem sa tim i to je trenutak kada se ne može izbeći da imenujemo da teškoća postoji“, ističe dr Aleksandar Baucal.

„Rešenje nije da ‘popravimo’ dete, već da pomognemo i nastavniku i detetu da sarađuju na produktivniji način“, zaključuje psiholog Aleksandar Baucal.