Obnavlja se jedan od najstarijih parkova u Srbiji i dobija skoro 100 novih stabala

Drveće u gradskom parku u Vršcu koji kao javna zelena površina datira iz 1797, poslednji put je revitalizovano posle Drugog svetskog rata, 1947. godine, pa je do danas veliki broj stabala truo i potencijalno opasan za prolaznike.

Na parku postoji i tabla upozorenja da se pri jakom vetru, a Vršac je košavsko područje u park ne ulazi, jer su vetar i sneg od 2012. do 2020. oborili čak 40 stabala.

Nakon detaljnog istraživanja, selekcije i pregleda, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode odobrio je plan revitalizacije i počelo je uklanjanje drveća.

„Ono što je bitno da naglasim da ćemo mi u toj rekonstrukciji 56 stabala iseći, stabala koja nisu više fizički aktivna i koja predstavljaju opasnost, a zasadićemo skoro tri puta više - tačnije 148 stabala i to će biti fond od gotovo 1.000 stabala u gradskom parku“, kaže Velizar Vemić, rukovodilac sektora održavanja javnih zelenih površina.

Pri planiranju sadnje, vodilo se računa da se ne naruši autentični izgleda parka, projektovanog u mešovitom francusko-engleskom stilu.

Pojedina stabla su toliko stara, da datiraju najverovatnije iz vremena kada je park oformljen, pa je do tih vrsta teško doći.

„Sve vrste koje će biti posađene su one koje postoje ili su postojale u gradskom parku. Nažalost, tri vrste američkih belih hrastova koje su 80-ih godina bile opisane od strane profesora Šumarskog fakulteta, ne možemo da pronađemo čak ni u rasadnicima u inostranstvu a možete zamisliti pre dvestotinak godina koja je to egzotika bila, kada ih ni danas nema. Od tih američkih belih hrastova ostala su još samo dva primerka u gradskom parku“, navodi rukovodilac službe zelenila u JKP 2. oktobar, Dragana Sipos.

U toku je uklanjanje trulog i bolesnog drveća, a sadnja novog planirana je za prvu polovinu februara. Nabavljene su sadnice visokih lišćara i četinara stare 10 godina i visoke između sedam i devet metara, kako bi mogle da opstanu u zaseni postojećeg drveća.