Kako su gradovi postali oaze za pčele

Osim značajne uloge u poljoprivredi, gde oprašuju sve gajene kulture koje koristimo u ishrani, pčele su nam veoma važne i tamo gde postoje biljke koje ne jedemo. Za ukupan ekosistem, a posebno za urbane eko-zajednice pčele u gradovima su neprocenjive. Srbiju nastanjuje veliki broj različitih vrsta pčela. Samo ih je u Beogradu više od 250.

„Većina, možda ćete se iznenaditi, većina živi u zemlji, znači kopa tunele ispod zemlje. Mnoge pčele vole mrtvo i trulo drvo, gde kopaju tunele i koriste već postojeće tunele i ima onih koje prave gnezda unutar šupljih stabiljka biljkaka i nekih biljaka čiju je sredinu lako izdubiti“, objašnjava biolog Jovana Bila Dubaić.

Većina pčela, uprkos uvreženom mišljenju većine ljudi, ne pravi med bez razloga. Med im je potreban da provedu zimu kada nema cveća, naglašava biolog.

„A kako onda preživljavaju druge pčele koje ne prave med? E pa, tako što ne prežive. Sve odrasle jedinke umiru, a na ovakvim mestima njihove bebe provedu zimu i nastavljaju ciklus sledeće godine“, dodaje Jovana Bila Dubaić.

Naučnici tvrde da gradovi postaju neka vrsta oaza za pčele. Razlog leži u tome što različite biljke koje cvetaju u različita doba godine nude razvnorsniju ishranu. Još je važniji podatak da su biljke u gradovima ređe tretirane pesticidima.

„Ono što je danas postalo malo apsurdno je da su poljoprivredni predeli, gde su nam pčele možda i najvažnije, postali, mogu reći, loše mesto za pčele. Zato što sve više imamo te monokulture koje su na ogromnim prostranstvima gajena samo jedna vrsta biljke za pčele znači jednolična ishrana, a to nije dobro. A možda najveći neprijatelj pčela su pesticidi. Prekomerna upotreba pesticida. Što u gradovima nije slučaj“, naglašava biolog.

Pčelama odgovara da žive u uslovima u kojima su i evoluirale. Kako bismo im mogućili odgovarajuće okruženje za život i opstanak, preporučuje se da umesto egzotičnih, što je sada u modi, sadimo što više domaćih vrsta biljaka.