Niš i Sombor do kraja februara dobijaju kontejnere za reciklažu

„Ljudi u Srbiji godišnje iskoriste oko 60.000 tona staklene ambalaže, a reciklira se oko 27.000 tona. To znači da 33.000 tona staklene ambalaže završi u podrumima, ostavama ili deponijama“, navela je u gostujući u Jutarnjem programu RTS-a Violeta Belanović Kokir, direktorka Društva za postupanje sa ambalažnim otpadom „Sekopak“.

Prema njenim rečima, u Srbiji se trenutno reciklira oko 44 odsto staklene ambalaže, što je znatno niže od evropskog proseka. Postoji nekoliko razloga za to.

„Evropska unija je još 1992. godine krenula sa postavljanjem infrastrukture i uvođenjem primarne selekcije i cilj im je do 2025. da recikliraju 75 odsto. Srbija je u to krenula 2010. godine i stigla do 44 odsto“, objašnjava Belanović Kokir.

Sa druge strane, infrastruktura za reciklažu u Srbiji nije dovoljno razvijena i nema dovoljno kontejnera za stakleni otpad.

„Staklo je specifično, teško i ono mora da se odvaja u poseban kontejner. Ta činjenica je dovela do toga da veliki broj lokalnih samouprava oteže sa njihovim uvođenjem. To je i razlog zbog kojeg je pokrenut projekat da dva grada opremimo potrebnim kontejnerima za sakupljanje ambalažnog otpada. To će biti Niš i Sombor“, kaže direktorka „Sekopaka“.

Kroz ovaj projekat će, kako kaže, moći da sagledaju šta je to što u Srbiji dovodi do toga da ljudi žele da odvajaju otpad, na koji način, koliko i gde treba kontejneri da budu pozicionirani.

„U Srbiji nikada nije postojala ovako velika akcija i iz nje ćemo moći da napravimo jedan vodič i vidimo kako i ostale samouprave treba da se ponašaju po pitanju postavljanja kontejnera“, dodaje Belanović Kokir.

Do kraja februara postavljanje kontejnera 

Dosta gradova u Srbiji se uključilo do sada u reciklažu, ali samo delimično i nijedan grad u zemlji nije potpuno pokriven potrebnom infrastrukturom za sakupljanje ambalažnog otpada. 

Akcija će početi krajem januara, kontejneri su već naručeni i treba da stignu.

„Očekujemo da će do kraja februara svi kontejneri biti u Srbiji, da ćemo moći da ih postavimo, pokrenemo edukativnu kampanju i pratimo rezultate“, navodi direktorka „Sekopaka“.

Objašnjavajući da je staklu potrebno oko 5.000 godina da bi se razgradilo prirodnim putem, Belanović Kokir ističe činjenicu da je staklo pored aluminijuma jedina ambalaža koja može u nedogled i u potpunosti da se reciklira.