Koliko „veštačke šume" mogu podneti promenu klime i odoleti bolestima

U vencu Valjevskih planina uzvišenje Magleš prostore se od 750 metara nadmorske visine do vrha Pali na 1.036 metara. Sušnje četinarskih šuma na većim površinama ovde je počelo je 2015. godine. 

Neophodna je bila sanitarna seča. Šumska uprava Valjevo u protekle dve godine na 15 hektara zasadila je oko 37 hiljada sadnica lišćara. Sada se na četiri hektra sadi duglezija, vrsta brzorastućeg četinara.

„Najveći deo toga je bukve i javora. Nešto malo smo posadili poljskog jasena, koji je takođe vrsta koja pokazuje na ovim visinama, ovim terenima zadovoljavajuće rezultate. Negde oko sedam i po hiljida sadnica jasena smo posadili i, normalno, zbog neke biološke stabilnosti uključujemo opet četinare, ali u nekom manjem procentu, znači, negde do 20 odsto", rekao je dipl. inženjer Vladimir Lazić iz Šumske uprave u Valjevu.

Iskustvo šumarskih inženjera je da su mešovite šume otpornije.

Zbog toga je i na Maljenu, od Divčibara do Ravne gore, crnim borom i u manjoj meri bagremom pošumljeno 144 hektara. Za to je bilo potrebno 419.000 sadnica. 

„U tom periodu smo imali peh, isto. Znači, 2017. godine na području Maljena došlo je do požara u letnjem periodu na površini od 112 hektara. Veći deo je bio na državnim šumama, 81 hektara, a 31 hektar u privatnim šumama. Međutim, dobar deo šume je preživeo taj požar, tako da smo morali da saniramo 32 hektara, odnosno da ponovimo pošumljavanje na istom lokalitetu", objašnjava dipl. inženjer Boško Vidić iz Šumske uprave u Valjevu.

Valjevske planine su prirodno stanište lišćara.

Ipak, dvadesetih godina prošlog veka počela su prva veštačka pošumljavanja četinarima.

Nastavljena su i posle Drugog svetskog rata zbog razvoja industrije celuloze.

Upravo te veštačke šume nisu odolele bolestima i promeni klime.