Zemlji se približava kometa koja nas je posetila pre 50.000 godina

Kometa je nazvana „C/2022 E3 (ZTF)” prema The Zwicky Transient Facility, sistemu za astronomska istraživanja (javno-privatno partnerstvo) čiji je cilj sistematsko proučavanje optičkog noćnog neba koji, koristeći kameru izuzetno širokog vidnog polja, skenira celo severno nebo svaka dva dana. Ovaj sistem je prvi primetio dolazeću kometu, kako prolazi pored Jupitera u martu prošle godine.

Nakon putovanja iz ledenih krajeva našeg Sunčevog sistema, najbliže će se Suncu približiti 12. januara i proći najbliže Zemlji – 1. februara.

Tada će, kako u Nasi kažu, pored naše planete proći na udaljenosti od oko 42 miliona kilometara.

Biće je lako uočiti dobrim dvogledom, a verovatno čak i golim okom, pod uslovom da nebo nije previše osvetljeno gradskim svetlima ili Mesecom.

Kometa će „biti najsjajnija kada bude najbliža Zemlji“, rekao je za AFP Tomas Prins, profesor fizike na Kalifornijskom institutu za tehnologiju.

„Napravljena od leda i prašine, ova kometa emituje zelenkasto svetlo, a procenjuje se da ima prečnik od oko jednog kilometra", kaže Nikolas Biver, astrofizičar iz Pariske opservatorije.

To je čini znatno manjom od NEOVISE, poslednje komete vidljive golim okom, koja je prošla pored Zemlje u martu 2020, i Hejl-Bopove komete 1997. godine sa prečnikom od oko 60 kilometara.

Ali najnovija će se baš približiti Zemlji, što „možda nadoknadi činjenicu da nije mnogo velika“, rekao je Biver.

Dok će kometa biti najsjajnija dok prolazi pored Zemlje početkom februara, „puniji“ mesec bi mogao da otežava uočavanje.

Za posmatranje sa severne hemisfere, Biver je predložio poslednju nedelju januara, kada kometa prolazi između sazvežđa Malog i Velikog medveda.

Mladi mesec tokom vikenda od 21. do 22. januara nudi dobru šansu za posmatrače zvezda.

„Mogli bismo da dobijemo i lepo iznenađenje, a objekat bi mogao da bude dvostruko svetliji nego što očekujemo“, dodao je Biver.

Prins je rekao da će još jedna prilika za uočavanje komete na nebu biti 10. februara, kada prođe blizu Marsa.

Redak posetilac

"ZTF" kometa je većinu svog života provela na udaljenosti „najmanje 2.500 puta većoj od udaljenosti Zemlje od Sunca“, rekao je Prins.

Biver je dodao da se veruje da kometa potiče iz Ortovog oblaka (oblak kometa koji se nalazi na spoljnoj granici Sunčevog sistema, dom misterioznih ledenih objekata).

Poslednji put ova kometa je prošla pored Zemlje tokom perioda paleolita, kada su neandertalci još šetali Zemljom.

Prins je rekao da se sledeća poseta komete unutrašnjem Sunčevom sistemu očekuje za narednih 50.000 godina.

Ali Biver je naglasio da postoji mogućnost da nakon ove posete kometa bude „trajno izbačena iz Sunčevog sistema“.

Među onima koji pažljivo prate ovakva dešavanja biće svemirski teleskop „Džejms Veb”. Međutim, neće snimati slike već će proučavati sastav komete, rekao je Biver.

Što je kometa bliža Zemlji, teleskopima je lakše proceniti njen oblik, a zahvaljujući potencijalnim analizama na daljinu, „ovaj retki posetilac će nam dati informacije o stanovnicima našeg Sunčevog sistema daleko izvan najudaljenijih planeta“, dodao je Prins.