Misija Artemis: Da li će plišana kuca i ovčica Šone konačno poleteti

Naučnici su ponovo počeli da gledaju ka Mesecu i pokušavaju da ovaj mali, a veliki korak, čovek ponovi. Doduše, prvi pokušaj se nedavno završio neuspešno, zbog kvarova, pa je lansiranje Artemisa, kako je nazvan brod i cela misija, odloženo za treći septembar.

Saša Marković, inženjer aero-kosmotehnike, kaže da niko ne zna da li će lansiranje uspeti.

„Prethodno lansiranje je otkazano zbog kvara na jednom malom senzoru za merenje temperature, svi delovi moraju da funkcionišu apsolutno savršeno, kako bi neko dao zeleno svetlo da se lansiranje obavi", rekao je u Beogradskoj hronici Marković. Dodaje da čak i u takvim okolnostima, ostaje pitanje - vremenskih uslova jer Artemis nije sertifikovan za let po kiši niti može da leti u uslovima jakog vetra.

U ovom projektu učestvuju i NASA i Evropska svemirska agencija, a procenjuje se da će do 2025. sve koštati oko 90 milijardi dolara.

„Naša planeta je svakim danom sve teže mesto za život, smanjuju se rezerve pijaće vode, vazduh je svakim danom zagađeniji, sve više je ekstremnih klimatskih uslova, globalno zagrevanje je problem, obezbeđivanje hrane i energije za narastajuću populaciju je sve veći izazov. Čovečanstvo će pre ili kasnije doći u situaciju da, ako ne bude u stanju da se otisne van matične planete, da će biti prinuđeno na stagnaciju pa čak i na izumiranje", smatra Marković.

Velika trka 

Kaže da je prošlo spuštanje na Mesec obavljeno u sklopu „velike trke" u kosmosu koju su imale SAD I Sovjetski savez.

Na ovaj prvi let, ne idu ljudi, već lutke, plišani plas i ovčica Šone.

Marković objašnjava da se šalju lutke opremljene senzorima koje će prikupiti podatke važne za kasniju ljudsku posadu. Mere količinu zračenja, vibracije, temperaturu, opterećenje prilikom ubrzavanja, usporavanja...

„Ovo prvo lansiranje nema drugi cilj, osim da dokaže da je tehnički koncept valjan. Biće tu i osmatranja, bitno je da letelica leti oko južnog pola gde su otkrivene naslage vode u Mesečevim kraterima, ali to nije primarni cilj. Primarni cilj misije je da se dokaže da je tehnički dovoljno zrela da može da nosi astronaute, a pravo istraživanje - tek će doći", dodao je.

Mnogi elementi tehnologije koja se razvila oko prve misije korišćeni su kasnije i u svakodnevnom životu, razne legure, materijali. Ogroman broj stvari koje koristimo svakog dana, ne znaju da potiču iz kosmičkih istraživanja.

„Receptura za dečju hranu, takozvana bejbi-formula koja se nalazi u svakoj flašici ili bočici, ta receptura je prvo razvijena za potrebe dugotrajnog boravka u kosmosu, onda memorijska pena koja se danas nalazi u skoro svakom dušeku je razvijena za potrebe kosmičkog leta, potom senzori za fotografisanje koji su u svakom smart telefonu su takođe prvi put upotrebljeni u kosmičkim uslovima, tako da smo mnogo više okruženi stvarima koje po duši pripadaju kosmičkoj tehnologiji nego što mislimo", ispričao je Marković.