Ležerno tumačenje propisa i divlji tragači za blagom - koliko je zaštićeno srpsko arheološko blago

Na samo dva kilometra od sela Višnjica smestio se Ad Oktavum (Ad Octavum), rimski kastrum, utvrđenje na osmoj rimskoj milji [oko 12 km] puta od Singidunuma ka Dunavu. Iako je 1965. godine utvrđen za kulturno dobro Srbije i nalazi se pod zaštitom Zavoda za spomenike kulture Beograd, danas su ostaci njegovih bedema iz doba cara Justinijana prekriveni zemljom, rastinjem i na meti divljih tragača za arheološkim blagom.

„Kada se duboko zagazi u šumu ka Dunavu jedno 50 metara‚ nailazimo na kamene zidove građevina unutar tog utvrđenja i tu smo naišli smo na jednu rupu, koju su očigledno kopali divlji tragači, jer im je metal-detektor ukazivao da se tu nalaze metalni predmeti. Šta se tu nalazilo možemo samo da pretpostavimo, možda metalni novac ili metalni predmeti, alat, što je za nauku jako bitno, ali mi sada više ne možemo da znamo šta se tu nalazilo", rekao je dr Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva.

Kastrum je podignut na strateški važnom mestu, na platou sa kog se pruža pogled ka Panonskoj ravnici.

Arheološka istraživanja pokazuju da je površina utvrđenja bila dva i po hektara. U okviru njega su bile zgrade za stanovanje, a zapadno od utvrđenja i nekropola. 

Ovo mesto ne napadaju samo divlji tragači.

„Uvek postoji opasnost od gradnje, ovo je jako atraktivan kraj, ovde se grade vikendice, vikend naselja, i to je takođe nešto na šta treba obratiti pažnju, i to treba da rade nadležne službe”, dodaje Crnobrnja.

Ad Oktavum se, zajedno sa još 35 lokaliteta Srbije nalazi na preliminarnoj listi Uneska u okviru zbirnog spomenika „Granice rimskog carstva”.

„Povezivanje ovih 35 lokaliteta, a kasnije, i sa svih ostalih nekoliko stotina lokaliteta u  jednu veliku grandioznu, kulturnu rutu –  mi možemo imati veliki uticaj na razvoj turizma u Podunavlju. Sve je to jedan sistem povezanih sudova, gde kada prvo kulturno dobro ‘probije led’ – polako povlači i ostale", kaže dr Nemanja Mrđić iz Arheološkog instituta.

„Mi moramo da pokažemo da mi o tome vodimo računa, neće Unesko da vodi računa, mi moramo da pokažemo da nam je do toga stalo i da znamo šta ćemo s tim da radimo. Prva stvar koja treba da se uradi je da se dobro dokumentuje, da mi ne moramo kao danas da ulazimo duboko u šumu da se grebemo i vidimo šta su uradili ‘tragači’. Postoje načini da se čitava stvar dokumentuje i bez sečenja drveta i bez iskopavanja. To i jesu savremeni principi konzervacije i istraživanja. Šta nije ugroženo neposredno – ne mora te iskopavati do trenutka, dok ne znate kako ćete da ga koristite dalje. Zemlja ga čuva, a mi treba da ga sačuvamo u zemlji to i jeste naš posao", smatra dr Crnobrnja.

„Važno je napomenuti da Unesko ne daje sredstva, ali služi kao potvrda i otvara puteve ka fondovima za koje je moguće povući, sredstva za dalja istraživanja i tu Srbija može da ima benefit", kaže dr Mrđić.

Srpsko arheološko društvo, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, objavilo je Priručnik pod nazivom Kako sačuvati arheološko nasleđe.

Priručnik je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava, stručnim službama, pripadnicima policije, ali i najširoj javnosti zainteresovanoj za očuvanje arheološkog nasleđa.

„Kada je poznati arheološki lokalitet, nalazište, onda o njemu neposredno vodi brigu nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture odnosno ustanova koja se bavi zaštitom nepokretnog kulturnog nasleđa. O onome što je nalaz sa poznatog lokaliteta brine ustanova kulture koja se bavi pokretnim nasleđem, znači nadležni muzej", rekla je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović i ponovila da ima 35 lokaliteta koji se nalaze na toku Dunava, kao deo buduće transnacionalne nominacije koju Srbija radi sa Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom.

Problem zaštite zbog velikih površina lokaliteta 

U Srbiji je evidentirano oko 20.000 arheoloških nalazišta, od kojih je deset odsto proglašeno za nepokretna kulturna dobra.

Govoreći o stanju u kojem se nalaze, Đukanovićeva je objasnila da postoji problem zaštite.

„Treba poći od toga da su ta nalazišta prostori relativno velikih površina. Ako pričamo o neolitskoj kulturi, to je oko 600 nalazišta čije su površine oko 30 hektara u proseku – neki do 80 hektara. To su izuzetno velike površine koje je nemoguće ograditi, zaštititi na taj način. Tako da je jako važno pričati sa ljudima koji su u neposrednom okruženju koji su zainteresovani, podizati svest o vrednosti tog arheološkog nasleđa…", objasnila je.

Kada je reč o najvrednijem vinčanskom naselju Useku na Banjici, kaže da je to jedan od tri lokaliteta u Beogradu koji pripadaju Vinčanskoj kulturi.

„Usek na Banjici je poznat i utvrđen za nepokretno kulturno dobro još šezdesetih godina, međutim, to je lokalitet gde se više puta dešavalo da se nedozvoljenom gradnjom uništava lokalitet. U julu je jedan privatni investitor, izgradnjom objekta ili temelja i potpornog zida uništio veliku količinu zemljanog kulturnog sloja i nepovratno smo izgubili mogućnost da saznamo više o ljudima koji su tu živeli", rekla je Đukanovićeva.

Naglašava da je zakonska obaveza svih, bez obzira na radove, da se obavesti nadležna ustanova kulture. One su dalje u obavezi da dalje obaveštavaju nadležne.

„U ovom konkretnom slučaju procedura je potpuno poštovana, podignuta je krivična prijava, međutim, sve to ne može da nadomesti iskopani materijal koji je trebalo da se istražuje", kaže direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Zakon predviđa novčane kazne i kazne od dve, pet ili osam godina zatvora za uništavanje arheološkog nalaza što je svakako delotvorna mera.

Ipak, kako Đukanovićeva kaže, važno je najpre uticati na svest građana o tome koliko je važan uticaj na društvo koji imaju arheološka nalazišta.