Otkud pande u bugarskim močvarama

Na osnovu veličine zuba na koju ostaci ukazuju, istraživači su procenili da bi ova vrsta bila približne veličine ili nešto manja od današnjih pandi, kao i to da su njeni pripadnici verovatno živeli u močvarnim predelima, čijom se vegetacijom i prehranjivala.

Ipak, za razliku od savremenih pandi, zubi fosila koji su pronađeni sedamdesetih godina, ali su tek sada detaljnije analizirani savremenijim metodama, pokazuju da vrhovi njegovih zuba ne izgledaju dovoljno jako da bi mogli da usitnjavaju drvenaste stabljike bambusa.

Naučnici navode da bi po tvrdoći i obliku zuba mogli da procene da su im zubi ipak bili pogodni za čvršću hranu od starijih srodnih vrsta, a to se uklapa u ideju da su moderne džinovske pande evoluirale od medveda mesojeda.

„Moguća konkurencija sa drugim vrstama, naročito mesojedima i verovatno drugim medvedima, objašnjava specifičnost načina ishrane džinovskih pandi u vlažnim šumskim uslovima", rekao je paleontolog Nikolaj Spasov iz bugarskog Nacionalnog prirodnjačkog muzeja.

Dosadašnja ispitivanja su pokazivala da su najverovatniji rođaci modernih džinovskih pandi živeli je u Kini pre osam miliona godina, ali, fosili zuba životinje nalik pandi otkriveni su u Bugarskoj i datiraju još dva miliona godina unazad.

Vrsta je nazvana "agriarctos nikolovi" po bugarskom paleontologu Ivanu Nikolovu, koji je prvi katalogizirao zube, a ova novoopisana vrsta mogla bi da bude jedna od poslednjih pandi u Evropi.

Inače, za džinovske pande se neretko kaže da su pravi živi fosili jer su se vrlo malo promenile tokom evolucione istorije.