Sadguru: Nauka je tu, samo treba da je koristimo

Međunarodni pokret „Svesna planeta - Spasimo zemljište“, nakon Londona, Amsterdama, Berlina, Ljubljane, Rima, Pariza, Frankfurta i mnogih drugih, priključio je svojoj kampanji i Beograd, na skupu koji se održao na Trgu republike.

Projekat „SaveSoil“ (Spasimo zemljište) odgovor je na Konvenciju Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije - degradacije tla (UNCCD) koja kaže da bi preko 90% zemljišta na planeti moglo da degradira do 2050. godine, što bi dovelo do zastrašujuće svetske krize, uključujući nestašicu hrane i vode, sušu i glad, masovne seobe i nezapamćene stope izumiranja vrsta.

Projekat vodi lider ekoloških pokreta u Indiji, proglašen za jednog od 50 najuticajnijih Indijaca, Sadguru, u partnerstvu sa Ujedinjenim nacijama. Iskoristili smo priliku da ga pitamo zašto je za njega nauka toliko važna i kako da osvestimo ljude da se ka njoj okrenu.

„Nauka je, za ljude koji se ne bave njome, pomalo tehnička stvar. Tek neki će uspeti da je razumeju i da se sa njom poistovete. Ono što mi radimo jeste prenošenje već postojećih naučnih podataka na njima malo bliskiji način. Uzimamo te podatke od naučnika koji proučavaju zemljište i predstavljamo ih na društveno razumljiviji način“, kaže Sadguru.

Sadguru je 21. marta motorom krenuo na put dug 30.000 kilometara, kroz 26 zemalja od Ujedinjenog Kraljevstva do Indije.

Tokom ovog putovanja, on će se susretati sa svetskim vođama, medijima, naučnicima, stručnjacima, ekološkim aktivistima, poznatim ličnostima i građanima iz 26 zemalja. Cilj je da se globalno proširi svest o ovom problemu kako bi svi zajedno pružili ruku podrške, znanja, stručnosti i kako bi se udružile snage i potražila rešenja.

„Zato sam pričao sa naučnicima koji su posvećeni ovoj temi ceo život, ali čiji se glasovi ne čuju. Želeo sam da im pomognem, ne pojednostavljujući njihove radove već samo čineći ih razumljivijim. Rekli su mi da je to teška misija jer su istraživanja preobimna, kompleksna i neshvatljiva“, kaže on.

Zato je ova organizacija, u saradnji sa brojnim naučnim institucijama, uspela da sve to sažme na svom sajtu, na dostupnost svima.

Postoji tri uzroka osiromašivanja zemljišta: industrijalizacija poljoprivrede, potrošnja mesa u ishrani i ispaša stoke, previše veštačkog đubriva. A četiri posledice osiromašenog zemljišta - narušeno ljudsko zdravlje, opada udeo organske materije u zemljištu, uspostavlja se začarani krug poplava i suša, i nedostatak hrane može izazvati građanske sukobe.

„Ako ne unapređujemo svoj život, kako ćemo unaprediti život na planeti uopšte“, kaže Sadguru.

U proseku 99 cenitmetara površinskog sloja zemlje održava 87% životnih oblika na planeti: mikrobe, crve, insekte, ptice, životinje, ljudska bića, biljke, drveće i svu ostalu vegetaciju na planeti.

A ono je sada u smrtnoj opasnosti. U poslednjih 40 godina, izgubljeno je 40% površinskog sloja zemljišta na planeti. Ujedinjene nacije kažu da nam je zemljišta preostalo za još samo 80 do 100 žetvi otprilike, što znači za još 45 do 60 godina poljoprivrede. Nakon toga, nećemo imati zemljište za proizvodnju hrane.

„Možete zamisliti patnju koju ćemo raširiti po svetu. U Indiji je već 30% zemlje degradirano, a u 90% indijskih država zemljište se pretvara u pustinju. To znači da se tu ništa ne može gajiti. Zato je zaštita zemljišta za buduće generacije ove zemlje najvažnije pitanje“, kaže guru.

Kako obnova zemljišta može da pomogne životnoj sredini? Postoji pet metoda za obnovu zemljišta.

Organski sadržaj sačinjava zdravo zemljište, što podrazumeva da ne možete održavati bogatstvo zemljišta pomoću đubriva i traktora. Potrebne su vam životinje na zemlji. Zatim, poljoprivreda zasnovana na drveću ili agrošumarstvo. Treći metod je smanjena potrošnja mesa, a četvrti voćna ishrana. Poslednji metod je izgradnja svesne planete.

Sadguru kaže da farmeri moraju da zarađuju isto koliko i doktori, advokati i drugi, jer nas oni hrane. Ako se to uskoro ne ostvari, neće imati ko da nas hrani. Ko će uzgajati hranu? To je najveće pitanje današnjice.