Fali joj leva strana mozga, naučnici zbunjeni: Ovo nema smisla

Zahtevajući potpunu privatnost pacijentkinja je zahtevala da se samo njeni inicijali E.G. spominju u ispitivanju.

Kod njenog mozga je veoma čudno to što mu nedostaje veliki deo leve strane za koju naučnici misle da je zadužena za govor.

Pošto nije bila dobar kandidat za njihovo ispitivanje, naučnici sa MIT uputili su je kod svoje koleginice Eveline Fedorenko, koja se bavi kognitivnom neurologijom. Bio je to početak plodne saradnje.

Prva studija na mozgu E.G. objavljena je nedavno u časopisu Neuropsychologia, a Fedorenkova planira da objavi još nekoliko.

Činjenica da joj fali veliki deo mozga imala je, začuđujuće, veoma malo efekta na život E.G., koja je sada u šestoj deceniji. Ne samo da je završila fakultet, već je imala impresivnu karijeru i, osim engleskog, odlično govori i ruski.

Da njen mozak nije tipičan saznala je 1987. godine u bolnici „Džordž Vašington“, gde je skenirala glavu zbog sasvim drugog razloga.

Uzrok potpunog odsustva dela leve strane mozga najverovatnije je bio šlog koji se desio dok je bila beba. Sada je taj deo njene lobanje ispunjen likvorom.

„Saznanje me je potpuno iznenadilo. Bilo mi je malo i gadno“, kaže E.G., koja dugo nikome nije govorila o tome, osim roditeljima i najbližim prijateljima.

Bez ikakvog smisla

Vremenom je prihvatila to kao životnu činjenicu, a tokom godina obraćala se raznim doktorima. Svi su joj rekli da njen mozak jednostavno „nema smisla“.

Jedan doktor joj je rekao da bi trebalo da ima redovne napade, drugi da ne bi trebalo da može dobro da govori. U jednom od testova na MIT-u, E.G. je na testiranju vokabulara imala 98 odsto.

Kaže da su je mnogi od tih doktora nervirali, jer su pravili zaključke i pretpostavke bez ikakvog ispitivanja.

S druge strane, Fedorenkova nije imala nikakva unapred formirana mišljenja o tome šta bi E.G. trebalo da može, a šta ne.

Za neurološkinju je rad na tako specifičnom mozgu bio ostvarenje sna. Do sada se smatralo da je leva strana mozga, posebno deo koji E.G. fali, odgovorna za učenje jezika, komunikaciju i razumevanje.

Ipak, tačna uloga svakog dela mozga i dalje treba da se otkrije, kao i način na koji čitav sistem funkcioniše.

„Znamo vrlo malo o tome kako se sistem razvija“, kaže Fedorenkova i objašnjava da bi bolje razumevanje zahtevalo skeniranje mozga dece između jedne i tri godine čija se sposobnost govora tek razvija.

„Nemamo potrebna oruđa da pažljivije proučimo dečji mozak u tom uzrastu“, objašnjava neurološkinja.