Fiziologija fikcije

Uočeno je da čitanje može da se posmatra kao fiziološki proces, budući da podrazumeva pažnju, razumevanje, vizuelnu percepciju, pobuđivanje emocija, umirivanje tela itd. Cilj je bio razviti psihologiju konzumacije štampe, a roman je viđen kao idealna paradigma štampe, odnosno onaj oblik koji je najuspešnije pretvarao čitaoce u konzumente. Praksa je pokazala da nova publika više voli da čita izmišljene priče, oblikovane po njenom ukusu nego često suvoparne izveštaje o stvarnosti.

Romani u nastavcima, koji su uglavnom izlazili nedeljno ili mesečno, doneli su suštinsku promenu u proces čitanja – produženo i isprekidano čitanje fikcije. Redovnost je omogućavala da čitaoci ove izmišljene priče shvate kao deo svoje životne rutine. Takođe, romani su zahtevali od čitalaca da razviju isprekidan odnos prema pričama.

Za razliku od pozorišne predstave ili kratke priče, koje su zahtevale trenutno uživljavanje u izmišljeni svet, romani u nastavcima su stvarali utisak da se razvijaju u vremenu, poput stvarnog života. Primećeno je da je trajanje u vremenu jedna od ključnih odlika koja je ovu književnu formu učinila privlačnom za publiku.

Naime, činjenica da roman u nastavcima nije zahtevao fokusiranu pažnju u jednom trenutku, već trajnu i redovnu smenu ulaženja u fiktivni svet i izlaženja iz njega – učinila ga je pogodnijim za umetanje u svakodnevni život ljudi. To se posebno odnosilo na ljude iz nižih slojeva, preopterećenih radnim obavezama, koji nisu mogli da priušte preduge „begove iz realnosti”.

Ritam objavljivanja serijalnog romana odgovarao je sve bržem načinu života i sve većem rasipanju pažnje usled rasta broja informacija, koji su bili posledice nagle industrijalizacije u razvijenim zemljama. Za tadašnjeg stanovnika Zapadne Evrope situacija je bila podjednako zbunjujuća kao što nas danas zbunjuju tokovi digitalne revolucije.

Umesno je primećeno da je industrijalizacija uticala na rad ljudskog mozga, a roman u nastavcima, kao jedan od proizvoda industrijalizacije, doprinosio je prilagođavanju čitalaca novonastajućim okolnostima. Roman u nastavcima je počivao na principu stalne i učestale smene napetih, dramatičnih scena i scena u kojima se ništa bitno ne dešava, već služe za „odmor”, najčešće pomoću komike. Sličan ritam se pripisivao i moždanom radu čoveka industrijskog doba – izložen do tada neviđenoj količini stimulusa, mozak je konstantno doživljavao male šokove, nakon čega su mu bili potrebni odmor i opuštanje.

Šta kažu nutricionisti

Sve do sada rečeno verovatno može mnogo lakše da se razume ukoliko pojam roman u nastavcima zamenimo pojmom serije. Iako se medij promenio, princip je isti. Što više stimulacija imamo – to više stimulacija tražimo.

U današnjem svetu, knjiga je i sinonim za opuštajuću, sporu razbibrigu, ali nije uvek bilo tako. Netfliks devetnaestog veka bi objavljivao romane u nastavcima. A ni „bindžovanje" [engl. binge watching, maratonsko gledanje] nije izmišljeno danas. Najuspešniji romani u nastavcima su odmah ponovo izdavani u celovitim izdanjima. Zašto „na kašičicu”, kad možemo ceo lonac odjednom. Kakve fiziološke efekte ima sasipanje celog lonca odjednom? Saznajte u sledećem broju…