Da kao brucoš odete na predavanje, a profesor ima 14 godina, šta biste pomislili

Otac, koji ga je samostalno odgajao, rano je uočio njegov izuzetan talenat za matematiku. Kako je bio mnogo napredniji od ostale dece, Jaša je sa samo sedam godina polagao test za napredni nivo matematike (koji se radi u srednjoj školi), i dobio najbolju ocenu.

Samo godinu dana kasnije polagao je šest ispita iz više matematike (nivo fakulteta) – na četiri je osvojio 100 odsto, a na dva 99 odsto mogućih bodova. Tako je postao najmlađa osoba koja je položila te testove. Nije više živeo kao običan osnovac – tri dana je išao u redovnu osnovnu školu, a dva dana na fakultet.

U jednom intervjuu, iz vremena kada je imao 13 godina, priznao je da isprva nije želeo da potpuno pređe na studije, međutim, nije imao izbora – školski nastavnici su ga usporavali zbog ostalih učenika, a njegov izbor je bila matematika.

Kako je za samo godinu dana pokazao izuzetan napredak, postao je najmlađi zaposleni na Univerzitetu. Otac je bio vrlo ponosan, a Jaša srećan što više ne mora da nosi školsku uniformu. Taj njegov stav odražavao je prirodu jednostavnog dečaka koji nije imao svest o svojoj genijalnosti – shvatao ju je kao najprirodniju stvar na svetu.

Jaša ne forsira ništa, uživa u svom svetu matematike. Kada je imao 14 godina, izjavio je da mu je život savršen, da radi posao koji voli – a voli da drugima pomaže da steknu matematičko znanje.

Nakon završnog kursa planirao je da upiše doktorat. U Engleskoj ga zovu „čovek-kalkulator“. Nije nikad išao u srednju školu, a matematiku, kako kaže, voli jer je u njoj sve egzaktno; sve možemo proveriti – dokazati ili opovrgnuti. Dodaje da je matematika laka i da uživa da je proučava.

Svakako, ovaj vek čeka na njegove rezultate, koji nastaju lako kao dečja igra, jer Jaša je, ipak, i dalje dete.