Savremene metode otvaraju nove mogućnosti za veštačku oplodnju u Srbiji

Zato nam je dr Sanja, zajedno sa doc. dr Tonkom Mardešićem, medicinskim direktorom ove grupacije, odgovorila na pitanja o izazovima i najnovijim trendovima koje sa sobom nosi veštačka oplodnja.

Poslednju deceniju broj transfera zamrznutih embriona u postupcima vantelesne oplodnje značajno se povećao i može se reći da je zamrzavanje embriona sastavni deo svakodnevne prakse. Savremena reproduktivna medicina praktično je nezamisliva bez postupaka zamrzavanja embriona.

Krioembriotransfer, tj. odmrzavanje i prenos prethodno zamrznutog embriona, može da izazove strepnju i nedoumice kod budućih pacijenata. Zašto je ovaj proces toliko učinkovit i ne treba da izaziva paniku?

Dr Mardešić: Za krioembriotransfer postoji više razloga i indikacija. Između ostalog, savremeni protokoli stimulacije jajnika pružaju nam mogućnost da dobijemo veoma kvalitetne jajne ćelije i kasnije, u laboratorijskom delu procedure, veoma kvalitetne embrione.

Naglašavamo da zahvaljujući savremenoj opremi i stručnosti embriologa, imamo mnogo bolje uslove za razvoj embriona, te samim tim u laboratorijskoj fazi postupka možemo da dobijemo više kvalitetnih embriona.

Prema savremenim preporukama u većini postupaka planiramo „singl embrio transfer“, odnosno prenos jednog embriona, kako bismo izbegli rizik od višeplodnih trudnoća, a zahvaljujući postupku zamrzavanja preostale embrione čuvamo za naredne postupke.

Ova metoda, koju još nazivamo „friz-ol“ (freez all), omogućava nam da u u potpunosti eliminišemo rizik sindroma hiperstimulacije jajnika, jedne od najtežih komplikacija postupka vantelesne oplodnje.

Takođe, krioembriotransfer je i način da se izbegne negativan uticaj visoke koncentracije hormona posle stimulacije, što može negativno uticati na implantaciju embriona, odnosno ostvarivanja trudnoće.

Zamrzavanje embriona je sastavni deo VTO postupka sa preimplantacijskom dijagnostikom embriona (genetsko testiranje embriona još pre transfera u matericu).
U današnjoj reproduktivnoj medicini više nema razlike da li se prenose „sveži“ ili odmrznuti embrioni.

Koje su nove tendencije, odnosno metode u pristupu pacijentima, pogotovo kada je u pitanju veštačka oplodnja?

Dr Mardešić: U našim klinikama kako u Češkoj tako i u našim centrima u Zagrebu, Banjaluci i Beogradu, pristupamo personalizovanom planu lečenja, stavljajući pouzdanost na prvo mesto.

Kada je reč o medicinskoj praksi, u centrima u Češkoj, gde nam to dozvoljavaju i jasno uređeni zakoni, primenjujemo donaciju (jajnih ćelija, spermatozoida i embriona), a posedujemo i sopstvenu genetsku laboratoriju u kojoj radimo preimplantacijsku genetsku dijagnostiku (PGD), koja je poslednja reč nauke ove oblasti i predstavlja skrining embriona pre prenosa u matericu tokom VTO postupka.

Zahvaljuću našim centrima, pacijenti regiona imaju jednostavniji pristup metodama koje se ne primenjuju u njihovim zemljama (donacija i PGT), ali i savremene centre za VTO koji primenjuju sve dostupne metode u lečenju neplodnosti i koji okupljaju neke od najboljih regionalnih stručnjaka.

Posle Češke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, zašto baš Srbija? Imate li neke statističke podatke koji su ukazivali na to da ova zemlja ima potrebu za ovakvom klinikom?

Dr Sibinčić: Srbija je zemlja koja ima pozitivnu pronatalitetnu politiku i ulaže u prevenciju reproduktivne medicine. Vođeni primerima dobre prakse, otvorili smo ovaj centar u Beogradu, koji je naš deseti centar na nivou grupacije koja postoji više od 25 godina. Ideja širenja je bazirana prvenstveno na međusobnom uvažavanju i odličnoj dugogodišnjoj saradnji sa domaćim stručnjacima.