Istraživanje opterećenosti moždanim udarom u Srbiji

Društvo neurologa Srbije, Nacionalno udruženje za moždani udar Republike Srbije i regionalna i međunarodna konsultantska agencija za projekte zdravstvene politike i zdravstvene ekonomije pokrenuli su istraživanje koje treba da omogući detaljno razumevanje trenutne kliničke prakse u lečenju pacijenata sa moždanim udarom u Republici Srbiji.

Pokušavamo da izbegnemo i pobedimo kovid o kome se ne zna previše, dok moždani udar - o kome postoji mnogo naučnih činjenica - ne sprečavamo, niti lečimo u onom procentu koji je teoretski moguć.

Pandemija kovida 19 je osložila zbrinjavanje neuroloških pacijenata i dala nove faktore rizika za ispoljavanje patoloških neuroloških stanja, kaže prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.

Moždani udar je populaciona bolest i spada u kategoriju oboljenja koja nose najveći rizik od smrtnog ishoda - u svetu je na trećem mestu među najčešćim uzrocima smrtnosti. U Srbiji je statistika još sumornija i ta bolest je glavni uzrok smrtnosti hospitalizovanih žena.

Etimološki reč „udar" podrazumeva brzu i nasilnu akciju. Po analogiji, mnogi smatraju da je moždani udar iznenadna nagla bolest (i jeste činjenica da se razvija dosta brzo), ali to je u stvari završna faza u razvoju nekih drugih patoloških stanja - pre svega ateroskleroze, poremećaja srčanog ritma, hipertenzije, slabo regulisane šećerne bolesti i nekih novih faktora rizika i neadekvatnog ponašanja, pre svega uzimanja psihoaktivnih supstanci.

Prepoznati su gotovo svi faktori rizika. Teško je reći da ova bolest može da se pobedi ili da iščezne, ali veliki su pomaci u nauci i praksi. Do pre samo 30 godina moždani udar je izazivao veću smrtnost i veliki invaliditet i predstavljao katastrofu i za pacijenta i za njegovu porodicu. Zahvaljujući novim naučnim saznanjima, danas su veoma unapređeni medicinski pristupi i bolest se u velikom procentu može uspešno lečiti. I kod akutnih stanja moguće je uspostaviti ponovnu prohodnost krvnih sudova. Ono što je nekad bilo nezamislivo, danas je moguće. Jednako važno je to što se sprečava ponovni udar - znanje daje šansu adekvatnoj prevenciji, ističe naš sagovornik.

Istraživanje pod nazivom „Opterećenost moždanim udarom u Srbiji" važno je pre svega naučnoj zajednici, ali će koristiti i regulatornim telima jer će dati precizan uvid u ozbiljnost problema i predstavljati sveobuhvatan presek stanja, objašnjava prof. dr Ranko Raičević. Očekuje se detaljan opis trenutne kliničke prakse u zdravstvenim ustanovama koje pružaju terapiju moždanog udara u Srbiji, identifikacija i opis lečenja i rehabilitacije, procena zdravstvenih resursa koji se koriste u dijagnozi, lečenju i rehabilitaciji pacijenata sa moždanim udarom, kao i pregled ishoda i komplikacija moždanog udara. Ovo istraživanje pružiće uvid u ključne tačke u razumevanju ove bolesti, ali i u ključne tačke u dijagnostici i postupanju.

Pre dvadesetak godina mislilo se da je moždani udar definitivno stanje i da nervne ćelije nemaju mogućnost reparacije. Saznanja su promenjena: sada znamo da moždani udar nije definitivno stanje i da nervne ćelije ne samo što mogu da se repariraju već imaju i sposobnost neuromodulacije, preuzimanja funkcija. Dokazana plastičnost mozga nudi mogućnost primene novih terapija kao što su transplantacije matičnih ćelija, reparativne terapije, transkranijalne stimulacije. Ovo istraživanje treba da prikaže pravo stanje stvari - u kom segmentu smo dobri, ali i u kojim segmentima bi trebalo nešto menjati, praviti pomake ili tražiti pomoć društvene zajednice, kaže naš sagovornik.

Medicina ima najviše uspeha u dugoročnim strategijama ako se postave i primenjuju naučno utemeljene mere prevencije. Preventivni pregledi s ciljem sprečavanja moždanog udara su mogući, ali baš zato je potrebno definisati ključne tačke u razvoju ove bolesti. Biće sagledano koja odeljenja i usluge postoje u kojoj zdravstvenoj ustanovi, kao i to kolika je uloga medicinskog kadra u terapiji moždanog udara. Ispitivanje će doneti objedinjen precizan pregled - u kojim zdravstvenim ustanovama postoje odeljenja urgentne neurologije sa angio-salom i jedinicom za moždani udar, odeljenja za cerebrovaskularne bolesti sa pomenutom jedinicom; gde je moguća rehabilitacija pacijenata nakon moždanog udara i gde se obavlja hirurško i endovaskularno lečenje pacijenata sa cerebrovaskularnim bolestima.

Sve zdravstvene ustanove bi trebalo da imaju protokol za dijagnozu i lečenje pacijenata sa moždanim udarom, ali se postavlja pitanje da li je trenutna klinička praksa u saglasnosti sa tim protokolom. Dosadašnji podaci pokazuju da oko 75 odsto pacijenata sa akutnim moždanim udarom ne stigne u bolnicu tri do četiri i po sata od pojave simptoma sa AIMU i verovatno će i ovo istraživanje potvrditi te podatke.

Istraživanje bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine i trebalo bi da dâ nove smernice u prevenciji, terapiji i rehabilitaciji. Najvažnije je stvaranje jedinstvenog puta - uniformnost u pristupu moždanom udaru.

Način života, genetika i naše navike mogu da uspore ili ubrzaju proces starenja. Moždani udar jeste bolest starenja, ali poštujući nauku i sebe, sigurno možemo da smanjimo broj obolelih za 50 odsto.