Koja je to krajnja temperatura koju ljudski organizam može podneti?

Prema studiji objavljenoj u časopisu Science Advances odgovor je kratak i jasan – 35 Celzijusovih stepeni mereno mokrim termometrom.

Mokri termometar je živin termometar obmotan mokrom krpicom koji meri i temperaturu i vlažnost, tako da pokazuje drugačiju temperaturu od one koju vidimo na vremenskim prognozama preko lokalnih medija ili mobilnih aplikacija.

Veća vlažnost čini vrućinu nelagodnijom za ljudsko telo, jer vlažnost otežava isparavanje znoja kojim se telo hladi.

U slučajevima kada temperatura i vlažnost nisu istovremeno visoke, temperatura mokrog termometra neće biti ni blizu čovekove gornje granice, navodi Kolin Rejmond, istraživač ekstremnih vrućina na postdoktorskim studijama Nasine Laboratorije za mlazni pogon.

Međutim, kada su i vlažnost i temperatura veoma visoke, temperatura mokrog termometra dostiže „opasno visoke nivoe“. Na primer, ako je temperatura vazduha 46 stepeni, a vlažnost niska (oko 30 odsto), temperatura mokrog termometra će biti samo 30 stepeni.

S druge strane, temperatura vazduha može biti 39 stepeni, a vlažnost 77 odsto i tada će temperatura mokrog termometra biti čak 35 stepeni. Ljudi ne mogu da opstanu ako su i temperatura i vlažnost prevelike, jer u takvim uslovima ne mogu da regulišu svoju telesnu temperaturu.

„Ukoliko temperatura mokrog termometra nadmaši našu telesnu temperaturu, i dalje ćemo moći da se znojimo, ali ne i da ohladimo svoje telo dovoljno da može da obavlja fiziološke funkcije“, objasnio je Rejmond za portal Live Science.

Iznad 40 stepeni telo postaje hipertermično, što dovodi do ubrzanog pulsa, prestanka znojenja, malaksalosti i kome. Na 35 stepeni temperature mokrog termometra ne dolazi do momentalne smrti. Procenjuje se da vrućina postaje nepodnošljiva nakon tri sata, prenosi Rejmond.

Do ovih (okvirnih) podataka došlo se zahvaljujući studijama u okviru kojih su ispitanici boravili u bazenima vrele vode do trenutka kada bi telesna temperatura počela da im nekontrolisano raste. Takođe, teško je reći da je tačno 35 stepeni merenih mokrim termometrom smrtonosna temperatura. Rejmond smatra da je u pitanju raspon od 34 do 36,5 stepeni.

Iako čovek ne može da opstane na temperaturi mokrog termometra višoj od 35 stepeni, i niže temperature mogu biti smrtonosne. Važni faktori su direktna izloženost suncu i fizička aktivnost.

Vrućine su takođe opasnije za osobe koje teže regulišu telesnu temperaturu – a to su stariji, osobe sa određenim zdravstvenim problemima (poput gojaznosti), ili oni koji uzimaju lekove poput antipsihotika. Zbog svih tih faktora rizika, vrućina može dovesti do smrtnog ishoda čak i kada je temperatura niža od 35 stepeni (merenih mokrim termometrom).

U prošlosti je ta temperatura zabeležena na svega nekoliko mesta u svetu. Od kraja osamdesetih godina prošlog veka do danas, žarišta su bila u dolini reke Ind, odnosno u centralnom i severnom Pakistanu i duž južne obale Persijskog zaliva.

Međutim, sve je više mesta na kojima se ta temperatura dostiže na sat ili dva, kaže Rejmond, a sa globalnim zagrevanjem to će se sve češće dešavati. U narednih 30 do 50 godina u riziku će biti severozapadni Meksiko, severna Indija, jugoistočna Azija i zapadna Afrika.

Nažalost, čak i ukoliko bi ovog trenutka prestale emisije gasova sa efektom staklene bašte, kasno je da se ishod promeni, kaže Rejmond. „Mislim da su problemi s vrućinama u skorijoj budućnosti neizbežni za te regije, samo se nadam da spisak ugroženih oblasti neće rasti“, dodaje.