Neolitska umetnost Vinče čeka bolje muzejske dane

Ljudi u neolitu imali su vešte ruke. Ručno su pravili posuđe za svakodnu upotrebu i svečane prilike. Živeli su od poljoprivrede i stočarstva. Sve to možete da vidite na desnoj obali Dunava na arheološkom lokalitetu Belo brdo u Vinči.

Ovde leže ostaci najvećeg praistorijskog naselja, jednog od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi. Zvuči sjajno, jeste sjajno, ali uprkos tome što istraživanja traju duže od veka i što je ovaj lokalitet istorijski izuzetno značajan, nije mu lako prići.

„Mi smo izložili deo eksponata sa poslednjih iskopavanja. Iskopavanja u Vinči su započeta još 1908. godine i sa prekidima traju evo do današnjih dana. Sve što je iskopano u prvoj polovini neolita, sve ono što je iskopao naš profesor Miloje Vasić se nalazi u Narodnom muzeju, jedan deo na Filozofskom fakultetu u ovkiru arheološke zbirke, a ovde na nalazištu je izložen materijal sa ovih poslednjih iskopavanja od '78 pa do danas“, objašnjava Dragan Janković, arheolog i kustos Muzeja grada Beograda na nalazištu Belo brdo u Vinči.

Nisu samo stepenice improvizovane nego i sam muzej. Nalazište uprkos svemu godišnje poseti 10.000 turista.

„Svi se iznenade tom egzaktnošću arheologije kao nauke. To je jedno, a drugo, oni ovde otkrivaju sve te predsrasude koje smo mi imali prema ljudima iz praistorije. Nekako kroz celo školovanje se malo pažnje posvećivalo praistoriji, pogotovo ovom delu praistorije. Tako da većina ljudi dolazi sa puno predrasuda o tom vremenu i to je jedno veliko iznenađenje kad otkriju podatke, istinske podatke o tom vremenu. Gde se shvati da ti naši sjajni preci nisu bili neki primitivni ljudi, nego su imali jaku kulturu življenja“, dodaje Janković.

Nalazište nije zanimljivo samo turistima. Korisno je i studentima, koji ovde dolaze na praksu.

„Otvaramo novi deo lokaliteta koji do sada nije istraživan. Skidamo vegetaciju trenutno, a planovi su nam da naredna dva meseca iskopavamo nekropolu iz perioda srednjeg veka, tačnije 13. veka, a i ispod toga nailazimo na praistorijske slojeve“, navodi arheolog Kristina Penezić.

„Mi svakim iskopovanjem dopunjujemo količinu podataka o tom vremenu. Tako da mi tragamo za podacima koji nam pomažu da rekonstruišemo vreme. Svaka ta kampanja donosi nove podatke što nama sada zaista omogućava da saznamo mnogo više o tom vremenu i ljudima i da razumnemo ljude iz tog vremena“, napominje Dragan Janković, arheolog i kustos nalazišta Belo brdo u Vinči.

Svako ko poseti ovo nalazište može da oseti kreativnost neolitske kulture i proširi znanje iz školskih dana. Vredi se malo pomučiti, jer pravi muzej, a valjda i bolji prilaz dobiće za koju godinu. Tako su im, barem, obećali nadležni.