Da li su roditelji izgubili svoje mesto u vaspitavanju dece

Današnja deca su okrenuta komunikaciji sa vršnjacima preko interneta i telefona. Teško ih je dozvati i uključiti u razgovor.

U uvodu knjige Držite se svoje dece dočarana je uobičajena i česta scena u današnjim domovima: sukob između roditelja i deteta koje ne želi da napusti onlajn druženje sa vršnjacima i uradi domaći zadatak. Roditelj ga opominje nekoliko puta, ali dete ostaje prikovane pažnje za mesendžer. Nervoza raste, roditelj počinje da podiže ton i opominje ga da nije završilo obaveze za školu. „Ništa ne razumeš" - uzvikne dete na kraju i zalupi vratima. Roditelj je frustriran i oseća se poraženo. Takva scena dešava se sve češće, bez izgleda da će se naći rešenje problema.

U knjizi Držite se svoje dece Gabor Mate sa svojim kolegom, profesorom dr Gordonom Nufeldom, daje opsežnu analizu tog fenomena novog doba i skreće pažnju na uzroke i opasnosti novouspostavljenih odnosa u vaspitavanju koje su doneli masmediji i popularna kultura.

Kako su roditelji izgubili svoju ulogu?

Autori knjige upozoravaju da živimo u vreme kada su roditelji izgubili svoje dragoceno mesto u vaspitavanju i da su to mesto preuzeli vršnjaci. Decu vaspitavaju deca, tvrde Mate i Nufeld.

„Kultura se donedavno prenosila vertikalno, s kolena na koleno. Odrasli su u tome igrali ključnu ulogu, preuzimajući ono što su dobili od svojih roditelja i prenoseći to na svoju decu. Međutim, deca danas stvaraju sopstvenu kulturu, veoma različitu od kulture svojih roditelja. Umesto da se prenosi vertikalno, kultura se prenosi horizontalno unutar mlađe generacije", kažu Mate i Nufeld.

Oni tvrde da se najdramatičniji preokret u odnosima između roditelja i dece desio pedesetih godina prošlog veka i da se ta transformacija i dalje odvija i intenzivira. Od pedesetih godina prošlog veka i pojave popularne masovne kulture, uticaj vršnjaka postaje dominantan kada je reč o razvoju dece.

U ovoj tvrdnji autori se pozivaju na veliku međunarodnu studiju koju su vodili britanski dečji psihijatar Majkl Ruter i kriminolog Dejvid Smit.

„Dečja kultura se prvi put pojavila posle Drugog svetskog rata i jedan je od najdramatičnijih i najzloslutnijih društvenih fenomena 20. veka. Ova studija, koju su radili vodeći naučnici iz 16 zemalja, povezala je eskalaciju antisocijalnog ponašanja mladih sa slomom vertikalnog prenošenja tradicionalne kulture. Uz porast dečje kulture, koja je različita i odvojena od uobičajene kulture, praćen je porast zločina među mladima, nasilja, maltretiranja i delinkvencije“.

Vršnjaci su zamenili roditelje

Decu vaspitavaju nezrele osobe. U tome Mate i Nufeld vide ozbiljan problem jer, kako kažu, vršnjaci ne mogu u tom uzrastu jedni drugima da pruže bezuslovnu ljubav i prihvatanje, nisu sposobni i spremni da se žrtvuju radi rasta i razvoja drugog.

Autori navode da se u savremenoj psihološkoj literaturi naglašava uloga vršnjaka u formiranju identiteta. Kada treba da opišu ili definišu sebe, deca se više ne pozivaju na roditelje, već na vrednosti i očekivanja druge dece ili grupe vršnjaka kojoj pripadaju. Desilo se nešto veoma opasno: u stvaranju jezgra dečje ličnosti – vršnjaci su zamenili roditelje, tvrde Mate i Nufeld.

Autori navode da su posledice ove promene u vaspitavanju alarmantne: „Stopa samoubistava među decom u Severnoj Americi je dramatično skočila u poslednjih 50 godina u uzrastu od 10 do 14 godina. Stope samoubistava među tom grupom najbrže rastu, sa povećanjem od 120 procenata samo od 1980. do 1992. godine“.

Gabor Mate navodi da je radeći sa adolescentima koji su pokušali samoubistvo došao do šokantnog saznanja: na taj dramatičan korak odlučili su zbog načina na koji su se prema njima odnosili vršnjaci, a ne roditelji.

„Što su vršnjaci važniji, to su deca više devastirana bezosećajnim vršnjačkim odnosima, nemogućnošću da se uklope, odbacivanjem ili ostrakizmom“, kaže se u knjizi Držite se svoje dece.

Dobra vest

Autori ove knjige ipak tvrde da nije sve sasvim crno. Svesni su da ne možemo zaustaviti točak društvenih, kulturnih i ekonomskih promena koje pokreću vršnjačku orijentaciju, ali smatraju da možemo dosta toga da uradimo unutar svojih domova i u školskim učionicama.

„Budući da kultura više ne vodi našu decu u pravom smeru – ka istinskoj nezavisnosti i zrelosti – roditelji i drugi odrasli vaspitači važniji su nego što su bili ikada ranije. Dobra vest je da je priroda na našoj strani“, kažu autori ove knjige.

Prirodno je da deca žele da ih u procesu odrastanja vode odrasli, čak i ako svojim postupcima to ne nagoveštavaju. U knjizi psiholozi nude detaljan program kako da roditelji i odrasli drže decu uz sebe. Kad roditelji shvate kako da usmere svoje napore, kažu ovi naučnici, stvari se u vaspitanju mogu promeniti.