Kako bi se Tesla snašao u današnje vreme kao inovator

Teslino nasleđe živi kroz neke od najbrilijantnijih umova današnjice. Osnivači „Gugla“, Lari Pejdž i Sergej Brin, takođe su veliki poštovaoci Tesle i njegovih dostignuća. Pejdž je poželeo da bude inženjer kada je sa 12 godina pročitao Teslinu biografiju.

Priča o dečaku iz skromne porodice iz Like, koji je nakon školovanja u Gracu i Pragu sa 28 godina otputovao u SAD s jednim koferom i malo novca, ostavila je snažan utisak na momke koji su iz tatine garaže lansirali danas uspešne internet kompanije.

Elektroinženjer vanvremenskog uma inspiracija je i generacijama u Srbiji, od dečaka i devojčica koji u vrtiću sklapaju svoje leteće automobile, preko studenata šampiona na olimpijadama znanja, do mladih preduzetnika koji sanjaju da baš oni pokrenu neki novi proizvod koji će promeniti svet. Svi oni dobro znaju da je za bilo kakvo postignuće pored talenta potrebno i mnogo truda, ali za vrhunske rezultate i inovativne poduhvate potrebna je i dodatna podrška.

StarTech projekat koji je nedavno pokrenut u Srbiji ima za cilj upravo da ljudima sa idejama pruži ono što im najviše nedostaje, a to su finansijska i mentorska podrška. Pod pretpostavkom da ljudi koji će osnovati neki novi "Nordeus" ili "Strawberry" možda već sada posvećeno dokazuju svoje koncepte na fakultetima, u startap centrima ili iznajmljenim garsonjerama, bespovratna sredstva i pomoć stručnjaka treba da im daju vetar u leđa ili bar zaustave onaj koji im duva u prsa.

Tesla bi bio milijarder da je mario za novac

Jedino što je Tesla imao kada je stigao u Njujork 1884. godine bilo je pismo preporuke koje mu je obezbedilo posao kod Tomasa Edisona u „Dženeral Elektriku", za platu koja bi danas vredela oko 1.800 dolara mesečno. Međutim, vrlo brzo je došlo do nesuglasica dva genija koje su se kasnije izrodile u rat struja – Edisonove jednosmerne i naizmenične koja se pokazala superiornom, a koju je Tesla zagovarao i usavršio. Nimalo nalik sudskom ratu oko patenata između Marka Zakerberga i ortaka s kojima je napravio Fejsbuk, sukob dvojice elektroinženjera pred kraj 19. veka na momente je bio veoma oštar.

Nakon što je napustio Edisona koji ga je izigrao za honorar od 50.000 dolara, Tesla je 1887. osnovao sopstvenu kompaniju u kojoj je vrlo brzo patentirao svoj prvi veliki izum – elektromotor sa naizmeničnom strujom bez četkica i naredne tri godine prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja.

Jedan američki publicista je izračunao da bi Tesla postao prvi milijarder i najbogatiji čovek na svetu da je mario za novac i pametnije iskoristio svoje patente. Do 35. rođendana zaradio je od patenata i akcija 25 miliona današnjih dolara.

Međutim, „rat struja“ je doveo oba glavna takmaca na ivicu bankrota – Tomasa Edisona kao zagovornika jednosmerne i Džordža Vestinghausa kao pronalažača koji je verovao u naizmeničnu struju i podržavao Teslina istraživanja. Tesla se sažalio na svog najvećeg donatora i oslobodio Vestinghausa plaćanja za korišćenje patenata. 

Na kraju mu je prodao za sumu od današnjih 5,4 miliona dolara patent za naizmeničnu struju, izum koji je doveo do izgradnje hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, prve na svetu koja je uvela sistem naizmeničnih struja.

Možemo da nagađamo da li bi Tesla, da je savremenik Ilona Maska i Džefa Bezosa, ostvario još neke svoje vizije i stekao bogatstvo. Možda bi iskoristio sopstveno proročanstvo da će se ljudi jednog čuti i videti savršeno iako su hiljadama milja daleko, pomoću jednostavnih uređaja koji će se nositi u džepu.

A možda bi i danas bio „samo“ izvanredan naučni um, a loš preduzetnik, za razliku od Edisona koji nije mogao da mu parira pronalazačkim genijem, ali je imao dara za biznis. Ono što bi Teslu danas verovatno ohrabrilo jeste poslovna kultura u kojoj se neuspeh slavi kao važna lestvica na putu ka vrhu.

Tesla je sav novac potrošio na testiranje svojih ideja, uključujući nekoliko vrlo skupih i neuspelih projekata između 1920. i 1935. godine, a nije bilo anđela investitora koji bi ga digli na noge.

Podrška na putu razvoja ideja i biznisa

O tome da su vera u sebe i prava podrška na putu razvoja ideja i biznisa presudni elementi za uspeh, mogu dosta toga reći i brojni mladi stručnjaci i preduzetnici iz Srbije koji su prethodnih godina sreću potražili negde drugde.

Sada se otvara prilika da svoje ideje razvijaju u sopstvenoj zemlji i ovde stvaraju bolje uslove za inovativno poslovanje. Sudeći po idejama koje su stigle na prvi konkurs programa StarTech, a ima ih sedam i po puta više od 30 grantova koliko će biti dodeljeno, možemo da očekujemo nove uspehe sposobnih ljudi sa ovih prostora.

Srpski inovatori su ponudili rešenja za neke od najvećih problema današnjice, kao što su unapređenje proizvodnje hrane, zdravlje, obezbeđivanje energije, zaštita životne sredine, socijalno preduzetništvo... Ideje iz IT industrije usmerene su na razvoj aplikacija, upotrebu veštačke inteligencije i video igre.

Program koji sprovodi NALED uz podršku kompanije „Filip Moris“ obuhvata i podršku reformama kako bi se stvorio ambijent u kome će inovativne ideje lakše nalaziti put do realizacije.

Tokom tri godine, stotinak timova i preduzeća dobiće više od tri miliona dolara za sprovođenje inovacija i digitalne transformacije, izlazak na strana tržišta i kreiranje novih radnih mesta.

U okviru projekta predviđena je i promocija srpskih inovatora na međunarodnim konferencijama. S obzirom na to da nove tehnologije menjaju svet dosad nezabeleženom brzinom, nije isključeno da će na nekoj od budućih konferencija biti predstavljen srpski Zakerberg ili Bezos.