Zemlja na svakih 27,5 miliona godina ima razoran „otkucaj srca“, a uzrok se ne zna

Tokom zadnjih 260 miliona godina Zemljom su hodali i izumrli dinosaurusi, superkontinent Pangea se razdvojio na kontinente koje imamo danas, a ljudi su brzo i nepovratno promenili svet u kome živimo.

Kada se napravi pregled dosadašnjih geoloških previranja kroz koja je prošla naša planeta – uključujući aktivnost vulkana, masovna izumiranja, reorganizaciju kontinenata i porast nivoa mora – vidi se da je ritam promena neverovatno spor, ali da se pojavljuje na svakih 27 i po miliona godina. Na našu sreću, istraživački tim primećuje da imamo na raspolaganju još 20 miliona godina do narednog „otkucaja“, piše Sajens alert (Science Alert).

„Mnogi geolozi smatraju da se geološke aktivnosti odvijaju nasumično“, kaže Majkl Rampino, geolog sa Univerziteta u Njujorku i vodeći autor ove studije.

„Međutim, naše istraživanje pruža statističke dokaze o ritmičnim ciklusima, što bi takođe značilo i da su ove geološke promene međusobno povezane i nisu slučajne“.

Šta se zbivalo sa Zemljom prethodnih 260 miliona godina

Geolozi su analizirali 89 naučno datiranih geoloških razdoblja koja su se zbila u proteklih 260 miliona godina. Neka od tih razdoblja su bila jako burna, sa preko osam geoloških poremećaja tokom relativno kratkog vemenskog raspona, odnosno radilo se upravo o tim razarajućim „otkucajima srca“.

„Obuhvaćena su razdoblja masovnih izumiranja u moru i na kopnu, okeanske anoksije, erupcije, promene brzine širenja morskog dna i reorganizacije tektonskih ploča. Naše istraživanje pokazuje da su se globalni geološki događaji većinom u korelaciji i da se pojavljuju u određenim ciklusima koji se pojavljuju na otprilike svakih 27,5 miliona godina“, navode naučnici u svom prikazu istraživanja.

Geolozi su već duže vreme istraživali mogućnost postojanja geoloških ciklusa. Još dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka naučnici su proveravali hipotezu o ciklusima koji se zbivaju na svakih 30 miliona godina, dok su osamdesetih i devedesetih istraživači analizirali najpouzdanije datirana geološka zbivanja kako bi odredili njihov ciklus i došli do zaključka da se javljaju na svkih 26,2 do 30,6 miliona godina.

„Ovaj rad je prilično dobar, ali zapravo mislim da je o ovom fenomenu bio bolji rad Milera i Datkevica“, rekao je za Sajens alert profesor Alan Kolins geolog sa Univerziteta u Adelaidi.

U pomenutom istraživanju iz 2018. godine, dva istraživača sa Univerziteta u Sidneju, su posmatrali karbonske cikluse na Zemlji i pomeranje tektonskih ploča i takođe su došli do zaključka da se ovi ciklusi ponavljaju na približno svakih 26 miliona godina.

Kolins napominje i da su autori u ovoj poslednjoj studiji obradili mnoge događaje koji su uzročno-posledično povezani, kao na primer povezanost anoksije okeana i izumiranje živog sveta u morima.

Hronologija je tačna, ali joj se ne zna uzrok

„Izgleda da ovi ciklusi na svakih 26 do 30 miliona godina stvarno postoje, ali nije jasno šta je osnovni uzrok toga!“, zaključuje profesor Kolins.

Neke analize koje je obavio Rampinov tim navode na zaključak da bi uzrok ovim razarajućim „otkucajima srca“ naše planete mogao biti udar kometa, dok je jedan od naučnika izneo pretpostavku da bi krivac za ovakve snažne geološke aktivnosti mogla biti Planeta iks (planeta za koju su pojedini astronomi tvrdili da postoji iza Neptuna).

„Ovi ciklični impulsi tektonskih i klimatskih promena mogu biti rezultat geofizičkih procesa povezanih s dinamikom tektonskih ploča i zemljinog omotača ili su možda uzrokovni astronomskim ciklusima povezanim s putanjom Zemlje unutar Sunčevog sistema i galaksije“, navode naučnici u novoj studiji.