Grom iz vedra neba „varnica" za nastanak života na Zemlji

Kako se navodi u novim istraživanjima, milioni udara munja i gromova bogatih fosforom, bili su okidač za nastanak života na Zemlji.

"Gromovi koji su pogodili našu planetu pre četiri milijarde godina, dok je Zemlja bila mlađa, doneli su fosfor koji je potreban molekulama koji čine osnovne ćelijske strukture i ćelijske membrane, pa čak i fosfatnu okosnicu DNK i RNK", rekao je Benjamin Hes, autor studije i student postdiplomskih studija na Univerzitetu Jejl.

"Većina fosfora na Zemlji zarobljena je u mineralima koji su u osnovi netopivi i nereaktivni, što znači da se od njih ne mogu stvarati biomolekuli potrebni za život. Udari groma pružaju nove mehanizme za stvaranje fosfora u obliku koji može stvoriti važne pojave za život", rekao je Hes.

Dugo se mislio da su meteoriti donosili potrebne elemente da se život na Zemlji pojavi. Poznato je da meteoriti sadrže šrajberzit, mineral fosfora, koji se može otopiti u vodi. Mali broj meteorita pao je na zemlju, a život je nastao pre 3,5 do 4,5 milijardi godina.

"Za razliku od udara meteorita koji se eksponencijalno smanjuju tokom vremena, udari groma mogu se odvijati neprekidnom brzinom tokom istorije planete. To znači da udari groma takođe mogu biti veoma važan mehanizam za obezbeđivanje fosfora potrebnog za nastanak života", dodao je Hes.

Značaj minerala fulgurita 

Istraživači su ispitali neobično veliki, netaknut uzorak fulgurita nastao kada je grom udario u dvorište kuće u mestu Glen Elin, u Ilinoisu, SAD. Ovaj uzorak je dokazao da fulguriti sadrže značajne količine šrajberzita.

Šrajberzit se može naći i u izvoru nazvanom fulgurit, koji je staklo koje nastaje kada grom udari u tlo. Mineral fulgurit sadrži fosfor koji se oslobađa iz površinskih stena i topiv je.

„Naše istraživanje pokazuje da je proizvodnja bioraspoloživog fosfora udarom groma možda bila potcenjena i da ovaj mehanizam obezbeđuje kontinuirano snabdevanje materijalom sposobnim za snabdevanje fosforom u obliku primerenom za početak života", rekao je koautor studije Džejson Harvi, vanredni profesor geohemije Univerziteta u Lidsu.

Među sastojcima koji se smatraju neophodnim za život su voda, ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, sumpor i fosfor, zajedno sa izvorom energije.

Naučnici veruju da su najraniji organizmi slični bakterijama, nastali u iskonskim vodama Zemlje, ali postoji rasprava o tome kada se to dogodilo i da li se odvijalo u toplim i plitkim vodama ili u dubljim vodama u hidrotermalnim otvorima.