Da li u bioreaktoru sa bakterijama leži ključ čovekovog preseljenja na Mars

Sve vrste bakterije Anabaena Cyanobacteria mogu se koristiti za proizvodnju kiseonika fotosintezom, dok druge atmosferski azot mogu pretvoriti u hranljive sastojke na Zemlji, piše Indipendent.

Međutim, izazov za naučnike je to što ove bakterije ne mogu rasti direktno na Marsu, budući da je atmosferski pritisak manji od jednog procenta onog na Zemlji, što je prenisko da bi voda bila u tečnom stanju, a nivo azotnih gasova je nedovoljan za metabolizam bakterija.

Iako bi teraformiranje Marsa u cilju stvaranja atmosfere kao na Zemlji trošilo dragocene resurse i koštalo prilično, bioreaktor nazvan Atmos (Atmosphere Tester for Mars-bound Organic Systems) mogao bi da se koristi za uzgoj cijanobakterija.

Azota i ugljen-dioksida ima u izobilju u atmosferi Marsa, dok se voda može dobiti iz leda kojeg ima na planeti.

Do tada se hranljive materije mogu  naći u „regolitu“, prašini koja pokriva Mars i bogata je fosforom, sumporom i kalcijumom.

U Atmosu su bakterije dobro uspevale pod zamenskom regolitnom prašinom koju je razvio Univerzitet Centralne Floride pod nazivom "Mars Global Simulant", kao i u uslovima niskog pritiska.

Atmos testira na Zemlji uslove kakvi su na Marsu 

Naučnici bi mogli da koriste ove bakterije za uzgoj ešerihije koli, koja bi se potom mogla upotrebiti za proizvodnju hrane i lekova na Marsu, što druge bakterije ne bi mogle.

„Naš bioreaktor Atmos nije sistem uzgoja kakav bismo koristili na Marsu. On treba da testira na Zemlji uslove koje bismo tamo obezbedili. Ali naši rezultati pomoći će u vođenju dizajniranja sistema uzgoja na Marsu“, objasnio je dr Siprijen Verso, astrobiolog koji vodi Laboratoriju za primenjenu svemirsku mikrobiologiju u Centru za primenjenu svemirsku tehnologiju i mikrogravitaciju (ZARM) Univerziteta u Bremenu.

„Niži pritisak znači da možemo napraviti lakšu strukturu koja se lakše transportuje, jer neće morati da podnese velike razlike između spoljnog i unutrašnjeg pritiska“, objasnio je dr Verso.

Razvoj tehnologija i razrađivanje ideja za odlazak na Mars u toku 

Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu Frontiers in Microbiology.

Naučnici rade na brojnim tehnologijama i idejama koje bi se mogle koristiti za pomoć astronautima da dođu do Marsa, ali i da se čovek nastani na toj planeti.

Ilon Mask, preduzetnik i milijarder, često govori o svojoj ambiciji da za života otputuje na Mars i ljudski rod pretvori u multiplanetarnu vrstu. Nada se da će se do 2050. godine na Mars naseliti milion ljudi, a da će prva naselja na Crvenoj planeti imati staklene građevine u obliku kupola.