Kada se selimo na Mars

Naučna istraživanja pokazuju da postoje šanse i određeni uslovi za život na drugim planetama, kao i za korišćenje njihovih resursa za potrebe stanovnika planete Zemlje. Te plante, barem za sada, nalaze se isključivo u Sunčevom sistemu.

„Mi kao ljudi, kao cela rasa nismo još izašli iz Sunčevog sistema, tako da se tu radi samo o planetama Sunčevog sistema. Naravno, znamo da postoje planete koje kruže oko drugih zvezda, ali do njih ćemo malo teže da stignemo“, kaže dr Monika Jurković, naučna saradnica Astronomske opservatorije Beograd.

Kada se uzme u obzir to da su na Marsu, koji je Zemljanima najbliži komšiluk, pronađeni voda i metan, može li se očekivati skoro preseljenje?

„Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema, radijusa otprilike kao polovina Zemljinog i ima atmosferu koja nije pogodna za život. Pretpostavlja se da je na Marsu bilo vode i o tome da je voda pronađena je bilo više vesti. Naravno, samom analizom atmosfere je došlo do tog otkrića da je zapravo bilo i neke vrste metana na planeti“, istakla je dr Jurković.

Prema njenim rečima, prisustvo kiseonika i metana može da bude rezultat nekih bioloških procesa, ali isto tako može da bude rezultat i raspadanja stenovitih struktura koje su tamo.

Misije intenzivirane – u orbiti Marsa trenutno dve letelice 

U pohod na Mars krenuli su Kinezi, Arapi i Amerikanci. „Tjanven-1“ napravio je prvi snimak Crvene planete, a odnedavno se nalazi u njenoj orbiti.

„Sama činjenica da hoćemo da saznamo što više o bilo čemu je nešto vrlo ljudsko. Dve nove letelice su trenutno u orbiti Marsa i to dve nacije koje do sada nisu imale takve letelice - UAE i Kina pridružile su se Sovjetskom Savezu, Rusiji, Americi i Evropskoj uniji što se tiče osvajanja Marsa“, naglasila je dr Jurković.

Sve tri misije su počele u julu kako bi se iskiristilo blisko poravnanje ove planete sa Zemljom, što se dešava na svake dve godine.

„Zemlja i Mars kruže oko Sunca, ali su na različitim putanjama. Zemlja je malo bliže, Mars je malo dalje. Brzine kojima se oni kreću takođe nisu iste. Svake dve godine dolazi do situacije da su te dve planete najbliže jedna drugoj pa je najlakše da se pređe s jedne planete na drugu i zato je taj period od dve godine toliko važan. Mnogo više goriva bi se potrošilo kada bismo bili udaljeniji“, objasnila je gošća Jutarnjeg programa.

Ova planeta je manja od Zemlje, hladnija jer je dalja od Sunca. Ipak, izuzetno važna čoveku, toliko da kada govori o vanzemaljcima pominje Marsovce. To je i prva planeta ka kojoj je u svemirskim pohodima pohrlio.

„O Marsu se razmišlja kada hoćemo da govorimo o tome da li mi kao ljudi hoćemo da se preselimo na neku drugu planetu, da živimo negde drugo a da to nije Zemlja. Tu bi opcija bila i Venera, ali ona ima vrlo neprijaten uslove. I temperatura i pritisak i sastav atmosfere planete Venere su nepodobni za ljudski život tako da smo se opredelili za Mars. Onda se ispostavilo da na njemu ima vode, a ako ima vode, onda to znači da resursi koje moramo da odnesemo na Mars postaju mnogo manji, a samim tim postaje isplativije da se preselimo na Mars“, navela je dr Jurković.

Britanski astronaut Tim Pik procenjuje da bi ljudi mogli da se nađu na Marsu krajem tridesetih godina ovog veka, ali bi to moglo da se dogodi i ranije.

„Mislim da je to malo optimistično, ali ne i nerealno. U poslednjih nekoliko godina došlo je do ogromnog razvoja svemirskih letelica, ukuljučujući i letelice „Spejs iksa" koje su doprinele tome da možemo da razmišljamo o tome da stavljamo u orbitu veoma velike mase, znači da šaljemo sa letelicama veoma velike i orbitere i sve stvari koje bi nam bile potrebne kada bismo hteli da odemo na Mars da živimo tamo“, ocenjuje dr Jurković.

Ljudi bi na Marsu mogli da prežive jedino ako bi sami sebi stvorili životnu okolinu: „Prvo bi trebalo da se stvori neka vrsta zatvorenog doma u kojem bi mogli da postoje uslovi koji su slični Zemljinim. U prvom koraku bi to bila letelica kojom bismo išli. Onda u sledećem koraku bi trebalo da gradimo infrastrukturu koja bi bila pogodna za život na Marsu“.

Naselja koja bi bila formirana na Marsu trebalo bi, kako pokazuju rezultati istraživanja, da budu barem 10 metara ispod tla.

„To je samo u prvoj fazi. Prva faza odlaska na Mars uklljučila bi naselja koja su ispod površine samo zato da bismo lakše mogli da izgradimo svu ostalu infrastrukturu, ali posle toga bismo mogli da nastavimo“, istakla je Jurkovićeva.

Neki su i ranije najavljivali putovanja na Mars. Za 2023. godinu najavljivana je misija „Mars 1“. Tehnologija da odemo na Crvenu planetu postoji, postoji čak i tehnologija i da živimo tamo, ali odlazak, opstanak i povratak ipak nisu baš toliko jednostavni.

Pojedini naučnici radili su istraživanja kako bi mogla da izgledaju ta naselja. Zbog atmosferskog pritiska predviđali su građevine u obliku jajeta.

„Istraživanja toga kako bi zapravo izgledala jedna kolonija na Marsu su veoma aktivna i dan-danas. Postoje ideje o tome kako i zašto bismo trebali tako da gradimo građevine. Verovatno ćemo to saznati kada budemo i otišli“, poručila je dr Jurković.