четвртак, 21.01.2021, 12:33 -> 15:16
Извор: РТС, Дејли мејл
U Kini se testira injekcija „za produžavanje života“
Kineski istraživači isprobavaju novo sredstvo za deaktiviranje gena KAT7, koji je ključni faktor u procesu starenja ćelija.
Injekcija koju su naučnici razvili usporava starenje ćelija. Iako su u laboratoriji sproveli eksperimente na miševima, smatraju da njihovi nalazi jednog dana mogu doprineti sličnim tretmanima za ljude.
Specifična terapija koju su koristili na miševima je prva na svetu, a rezultati su pokazali da je život miševa tako produžen za, u proseku, 25 odsto.
Tim biologa koristio je „alat za uređivanje genoma“ nazvan CRISPR-Cas9, koji se koristi za precizno uređivanje DNK.
Uprkos tome da je do sada naučnicima poznata grupa gena koji su povezan sa starenjem, identitet i uloga dodatnih gena koji su uključeni u regulaciju starenja ljudi još nisu u potpunosti objašnjeni.
Istraživači su identifikovali 100 gena koji utiču na starenje od oko 10.000, a KAT7 je bio najjači u doprinosu starenju u ćelijama.
Istraživači su deaktivirali KAT7 u jetri miševa pomoću intravenske injekcije, a rezultati sugerišu da bi takva genska terapija zasnovana na inaktivaciji jednog gena, mogla biti dovoljna da produži životni vek miševa.
Suprotno, analizom je utvrđeno da je stimulacija aktivnosti KAT7 ubrzavala proces starenja ćelija.
„Upravo smo testirali funkciju gena u različitim vrstama ćelija, u ljudskim matičnim ćelijama, u ćeliji ljudske jetre i ćeliji jetre miša, a za sve ove ćelije nismo primetili toksičnost ćelija, i nismo zabeležili toksičnost niti neke neželjene efekte terapije“, rekla je profesor Ku Jing iz kineske Akademije nauka.
Uprkos tome, metoda je daleko od toga da u skorije vreme bude spremna za ispitivanja na ljudima, smatra profesor Ku i dodaje da su neophodne detaljnije analize na životinjama, a posle toga i, kako se nada, na primatima.
„Na kraju, nadamo se da ćemo u budućnosti naći način da odložimo starenje ljudi makar za neki određeni procenat“, zaključila je profesorka Ku.
Studija je detaljno opisana u časopisu Sajens transnešenel medisin.
Коментари