Svet obeležava Međunarodni dan naučne fantastike - rođendan Isaka Asimova

2. januara 1920, rođen je Isak Asimov, koji je ostao zapamćen kao jedan od najvećih autora naučne fantastike u istoriji. Obično se pominje u kontekstu „velike trojke" pisaca ovog žanra, u koje spada zajedno sa Arturom Klarkom i Robertom Hajnlajnom.

Međutim, manje je poznato da je imao doktorat iz biohemije i da je radio kao profesor na Univerzitetu u Bostonu, te bio vrstan popularizator nauke.

Asimov je praktično sinonim za pravog pisca naučne fantastike, autora podkategorije žanra poznatog kao tvrda naučna fantastika. Njegovo tehničko obrazovanje je svakako omogućilo da na ovaj način eksperimentiše sa pisanjem, i donelo mu priznanje jednog od kultnih stvaralaca na ovom polju.

Bez obzira na činjenicu da je napisao oko 500 knjiga, bio je i vrstan popularizator nauke. Neke od naučnopopularnih knjiga koje je napisao su Vodič kroz nauku, Razumeti fiziku, ali i Hronologija nauke i otkrića. Ovde spada i veliki broj radova na temu hemije, astronomije, matematike i istorije.

Asimovo najpoznatije naučnofantastično delo je Zadužbina, kao i serije o Carstvu i Robotima, koji su kasnije inkorporirani u jedan sveobuhvatni serijal. Trilogija Zadužbina, prevedena na sve značajnije svetske jezike i prodata u preko 20 miliona primeraka, dobila je nagradu Hugo za najbolji naučno fantastični serijal svih vremena.

Jedna od Asimovih velikih zaostavština su Tri zakona robotike:

1. Robot ne sme da povredi ljudsko biće, niti da, uzdržavanjem od delanja, dopusti da ljudsko biće bude povređeno.

2. Robot mora da izvršava naređenja koja mu daju ljudska bića, osim ako se to ne kosi sa Prvim zakonom.

3. Robot mora da zaštiti svoju egzistenciju, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom.

Jedan asteroid, krater na Marsu, škola u Bruklinu i dve književne nagrade nose ime Isaka Asimova.