Led koji nestaje sa Grenlanda izazov za naučnike

Naučnici iz Nasine laboratorije za mlazni pogon počeli su da bacaju stotine sondi u vodu u okviru godišnje ekspedicije poznate kao projekat „Okeani koji tope Grenland"(OMG). Od 2016. godine, projekat OMG izveo je brojne letove iznad voda Grenlanda, a svake godine ispusti se otprilike 250 sondi koje prenose podatke o temperaturi i salinitetu vode. 

Tim koristi ove informacije kako bi utvrdio koliko okean doprinosi topljenju leda na Grenlandu.

„Lednici snažno reaguju na okean i mi to ignorišemo. Okeani imaju potencijal da vrlo brzo otope led i podstaknu porast nivoa mora čak i više nego što smo očekivali. Ako bi se sve otopilo, grenlandski led mogao bi da doprinese porastu nivoa mora od čak 25 stopa", rekao je vođa projekta Džek Vilis.

Za razliku od santi leda - koje plutaju u vodi - glečeri su na vrhu kopnene mase, naizgled izloženi i osetljivi na atmosferu koja se zagreva.

Iako je atmosfera značajan faktor, ona nije isključivo odgovorna za otapanje. 

Kada lednici na Grenlandu počinju da se izlivaju sa ostrva u rekama leda, urezuju fjordove u pejzaž dok se konačno ne povežu sa morem.

Iako su površinske vode uglavnom ledene, toplije okeanske vode odozdo mogu dovesti do bržeg topljenja glečera i ubrzavanja količine leda koji sa kopna odlazi u okean. 

Pandemija koronavirusa imala je ogromne posledice širom sveta, ali nije zaustavila ekološke procese otapanja leda na Grenlandu.

Takođe nije omela odlučnost naučnika OMG-a da nastave svoj rad. Počevši od marta, pa sve do dana kada su sleteli na Grenland, 24. avgusta, prikupljaju svoje podatke.

U istraživanja na Grenlandu uključeni su Nasa, Stejt Department i vlade Kanade i Grenlanda.

Ogroman trud pripada i napornom radu OMG-ovog prodžekt menadžera, Jana Mekjubina jer je to omogućio. Da nije bilo Mekkjubina, i i dalje bismo sedeli na svojim kaučima", istakao je Vilis.

Koordinacija naučnika i opreme neophodne za bilo koju ekspediciju zahteva mnogo planiranja, a dodatne mere predostrožnosti povezane sa pandemijom učinile su sve samo malo složenijim.

„Bilo je to kao potpuno novi sloj, pošto pređete granicu i prođete carinu i graničnu kontrolu, sada prolazite i kroz skrining za koronavirus", rekao je Vilis.

Vilis ističe da ih svako novo otkriće podseća da su okeani važniji nego što su ikada mislili. Ove godine primetili su nova zapažanja najvećeg grenlandskog glečera Jakobshavna, koji je pažljivo nadgledan od početka projekta 2016.godine.

U prvih nekoliko godina, voda u blizini Jakobshavn-a ohladila se za 2,7 stepeni Farenhajta (1,5 stepeni Celzijusovih).

Ova kontinuirana otkrića su veoma uzbudljiva za naučnike. Zbog ovoga je OMG projekat dobio odobrenje za nastavak istraživanja, što znači da će se Vilis i njegova posada ponovo vratiti na Grenland sledećeg avgusta.