Čokolada – dar od boga ili hrana bogova

Tečnu čokoladu, od mrvljenog semena kakaoa i ljute paprike, pravile su Maje pre tri i po hiljade godina. Pili su je i astečki vladar i car Karlo Peti, a čokoladu koju danas poznajemo, tvrdu i u štanglama, prvi su napravili Holanđani. 

Na svetu, procenjuje se, postoji oko šeststo vrsta čokolada.

„Ja stvarno verujem da ne postoji osoba na svetu kojoj se ne dopada bar jedan od tih šest stotina ukusa. Što se mene lično tiče, ja najviše volim ukus mlečne čokolade koja nije previše slatka“, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, dr Ivana Lončarević sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

„Kada je u pitanju sastav čokolade, najvažniji sastojak je kakao. To je sirovina koja se uvozi jer kakaovac raste u dalekim ekvatorijalnim oblastima Afrike, Centrale i Južne Amerike i Azije", rekla je dr Lončarević i dodala da se 70 odsto zrna kakaoa proizvodi u Zapadnoj Africi.

Ostale sirovine su šećer u prahu, mleko u prahu, koštunjavo voće, lešnik pasta.

Tehnološki proces je, inače, svuda sličan i nije se dugo menjao.

Potrošačima savetuje da obrate pažnju na razliku između kakao krem table i prave čokolade, jer čokolada sadrži zaista pravi kakao maslac i kvalitetnija je.

„Čokolada je najkvalitetniji i nutritivno najvredniji konditorski proizvod jer je kakao zrno u njemu blagotvorno. To su otkrili još drevni narodi na području današnjeg Meksika pre 3.500 godina. Tada nisu znali da naprave čokoladu, ali su primetili da zrno kakaoa ima pozitivan uticaj na njihovo zdravlje i raspoloženje. Oni su kultivisali drvo kakaoa, pekli zrna, dodavali vodu, latice cveća, med, začine, papričice i taj napitak nazvali čokolatn i odatle nam ime čokolada“, ispričala je dr Lončarević.

Objasnila je da nauka i danas potvrđuje da čokolada sadrži neka važna jedinjenja koja pozitivno utiču na naše zdravlje – antioksidansi koji usporavaju starenje i mogu uticati na sprečavanje kancera, a tu su i minerali – magnezijum, gvožđe, cink, bakar, mangan. Alkaloid teobromin iz kakao zrna je takođe materija koja pomaže u borbi s kašljem. Treba pomenuti i da čokolada sadrži i kofein, ali i serotonin, hormon sreće.

Kada je reč o beloj čokoladi, kaže da se vodi polemika o tome da li je ona uopšte čokolada, jer sadrži malo kakaoa. Navodi da – što je čokolada tamnija – to je zdravija.

Pored pozitivnih efekata čokolade, ima i negativnih kao što su karijes i problemi s kožom, ali, dr Lončarević staje u odbranu čokolade jer, kako navodi, čokolada se fino i brzo topi i ne zadržava se dugo u ustima.

Kaže da su čokolade koje se nalaze na našem tržištu kvalitetne, da imamo dobre stručnjake koji na fakultetima detaljno izučavaju proces proizvodnje.

Komentarišući tehnologiju proizvodnje čokolade, razočarala je mnoge domaćice i rekla da je nemoguće napraviti dobru i pravu čokoladu kod kuće, imajući u vidu komplikovan i zahtevan proces proizvodnje ovog slatkiša.