Naučnici tvrde da su dokazali postojanje „šestog čula“ kod sisara

Naučnici već dugo pretpostavljaju da pojedine životinje, poput ptica, na primer, nekako osećaju magnetno polje i koriste ga za navigaciju, dok novo istraživanje pokazuje da se i psi kreću koristeći sličnu pseudo-ekstrasenzornu percepciju.

Jedno nedavno sprovedeno istraživanje sugeriše da postojanje jedne vrste magnetotaktičke bakterije koja živi unutar životinja može da objasni ovu neobičnu sposobnost. Dok, pojedini naučnici, čak, tvrde da i ljudi mogu posedovati to magnetsko šesto čulo.

Uprkos svim ovim intrigantnim teorijama, nauka još uvek ne može da objasni koji biološki mehanizam podupire ovu čudnu sposobnost „viđenja“ magnetnih polja.

Sada, međutim, istraživači sa Univerziteta u Duisburg-Esenu u Nemačkoj, proučavajući prilično neobičnu Anselovu krticu (endemsku vrstu krtice iz Afrike), otkrivaju još jedno pomagalo koje životinjama omogućava da se kreću u potpunom mraku.

Ovi krzneni, podzemni stanovnici sa džinovskim zubima koji im vire preko zatvorenih usana uvek se gnezde u jugoistočnom delu svoga brloga. Oči prečnika od samo dva milimetra služe im isključivo kako bi razlikovali svetlost od tame, ali ništa više od toga.

„Oni se ne orjentišu pomoću čula vida“, naglašava zoolog i glavni autor studije, Kai Kaspar. „Čulo vida im je manje-više potpuno nevažno“.

Kako bi tačno utvrdili koliko ovim podzemnim kopačima koji se tako vešto kreću kroz prljave i mutne podzemne prolaze koje smatraju za svoj dom, naučnici su im hirurškim putem uklonili oči (postupak koji se naziva enukleacija).

Testovi koji su izvedeni na istim životinjama posle godinu i po dana, potvrdili su da se enukleirani primerci ne ponašaju ništa drugačije od svojih srodnika koji su još uvek imali oči.

Potom su naučnici napravili stanište u kome su mogli precizno da beleže magnetno zračenje kako bi proverili sposobnost obe grupe krtica za stvaranje legla. Životinje kojima nisu odstranjene oči napravile su gnezda kao obično, ali one kojima su uklonjene gnezidle su se na potpuno slučajnim mestima, po čemu su istraživači zaključili da se taj specifični mehanizam odgovoran za magnetnu osetljivost ipak nalazi u očima.

„Zaključujemo da je uklanjanje očiju dovelo do trajnog oštećenja magnetnog osećaja“, objavio je tim naučnika. „Naša studija je prva koja je identifikovala magnetoreceptivni organ kod sisara“.

Kaspar predlaže dalje, detaljno ispitivanje očiju krtica pomoću elektronskih mikroskopa da bi se tačno utvrdilo gde se neuhvatljivi magentoreceptori nalaze i kako tačno funkcionišu.