Zašto su se, nekada davno, zajedno sahranjivali – čovek i pas

Arheolozi su na jugu Švedske, gde je nekada bilo groblje, pronašli ostatke psa za koje se procenjuje da su stari više od 8.400 godina.

„Telo psa je dobro očuvano, a činjenica da je sahranjen na lokaciji gde je nekada bio centar naselja iz kamenog doba jedinstvena je", rekao je osteolog Ola Magnel iz muzeja Blekinge o otkriću u blizini grada Solvesborg.

„Nagli porast nivoa mora doneo je nanose blata koje je na svoj način pomoglo da se sačuvaju ovi ostaci. Arheološka iskopavanja koja su u toku uključivala su uklanjanje slojeva peska i blata", objasnio je vođa projekta za koji je zadužen muzej Blekinge Karl Person.

Švedski arheolozi rekli su da je pas sahranjen sa jednom ljudskom osobom, napominjući da je u dalekoj prošlosti bilo uobičajeno da se ljudi sahranjuju sa predmetima za koje su tokom života bili vezani.

Takođe nije bila retkost da se pored njih ukopaju i životinje sa kojima su pokojnici imali posebnu vezu.

„Takva otkrića, poput ovog groba u kojem leže ljudsko biće i pas, čine da se osećate još bliže ljudima koji su ovde davno živeli. Imamo puno sličnosti, naročito kada su u pitanju osećanja tuge zbog gubitka", rekao je Person.