Vajfertova pivara

Kod Mostarske petlje u Beogradu nalaze se pogoni u kojima se bezmalo vek i po proizvodio “sok od ječma”, to jest pivo, a izgradnju ove najstarije pivare na Balkanu, započeo je Ignjat Vajfert u drugoj polovini 19. veka.

Sve je započelo tako što ga je otac poslao u Minhen da bi radio u tamošnjim pivnicama i izučavao zanat. Po povratku iz Minhena, Ignjat je otvaro pivaru u Beogradu koja počinje sa radom 1873.godine. Na površini od 2200 metara kvadratnih, nalaze se podrumi u kojima su bila smeštena burad gde je pivo moralo da odleži neko vreme jer je to zahtevala tadašnja tehnologija.

Ležni podrumi nalaze se i danas ispod BIP-ove fabrike u pomenutom prostoru koji je podeljen na četrnaest odeljenja-šest odeljenja sa drvenim bačvama, šest sa betonskim tankovima, i odeljenje sa dva aliminijumska tanka. Ukupan prostor za smeštaj piva bio je 24000 hl. Naknadno prostor je proširen dodavanjem aluminijumskih tankova, čime je kapacitet povećan na 60000 hl. Ispod sedmospratne sladare nalaze se dve ogromne vage za merenje, pet transportera i tri elevatora.

Ignjatov sin, čuveni industrijalac Đorđe Vajfert, preuzima vođenje pivare i znatno povećava proizvodnju i kapital. On takođe širi svoje posovanje i na druge oblasti, kao što je rudarstvo, kupovinom rudnika uglja u Kostolcu, rudnika bakra u Boru, i rudnika zlata u Svetoj Ani. Na taj način postaje začetnik modernog rudarstva u Srbiji.

Đorđe Vajfert bio je guverner Narodne banke u dva navrata, sve ukupno 26 godina. Pored još uglednih funkcija koje je imao bio je veliki mecena kuturnih i humanitarnih organizacija i ustanova, prijatelj nauke, skupljao je stari novac i zasluženo postao jedna od najvećih istojijskih ličnosti Srbije i Jugoslavije s kraja 19. i početkom 20.veka.