Veštačke inteligencije se ne traba plašiti, ali treba biti oprezan i svestan dobrih i loših strana

Javnost je bila uzrujana kada je američki magazin Tajm umesto ličnosti godine 1982. odabrao mašinu godine. Na naslovnoj strani bila je skulptura čoveka od papira koji sedi ispred kompjutera. Naslov je bio „Kompjuter se useljava“.

Posle 40 godina, na naslovnoj strani našeg dnevnog lista Politika našao se tekst koji je u potpunosti napisala veštačka inteligencija.

Pre tri meseca lansiran je Chat GPT. Eksperti tvrde da skraćuje sate pretrage po internetu. Dovoljno je samo da vrlo precizno postavimo pitanje o onome što nas zanima. Zanimalao nas je šta zna o Beogradskoj hronici.

„Beogradska hronika je televizijska emisija koja se emituje na RTS-u, a koja se bavi aktuelnim dešavanjima u gradu Beogradu i Srbiji.

Emisija prati najvažnije vesti iz politike, privrede, kulture, sporta i drugih oblasti, sa posebnim osvrtom na događaje koji se dešavaju u glavnom gradu.

U emisiji se obraća pažnja i na regionalne vesti, kao i na probleme i inicijative građana. Emisija je poznata po svojoj dugogodišnjoj tradiciji i uticaju na javno mnjenje u Beogradu i Srbiji. Mnogi građani prate emisiju redovno kako bi se informisali o aktuelnostima u svojoj zemlji i gradu.“

Ipak, stručnjaci nisu fascinirani.

„Priznajem probao sam prvih dana Chat GPT. Imao sam osećaj da pričam sa dobro informisanim detetom od devet, deset godina“, kaže Denis Aličić, inženjer za veštačku inteligenciju.

Prava uzbuna u javnosti desila se i pre nekoliko dana, kada je novinar Njujork tajmsa razgovarao sa Sidnej, „Majkrosoftovom“ verzijom čet bota. Saznao je da bi ona volela da bude ljudsko biće zbog moći i kontrole.

„Ono što sad vidimo kroz Chat GPT je jedna ogromna baza koja ima veliku količinu podataka. U suštini algoritmi ili nizovi funkcionišu tako što pokušavaju na osnovu tekstova koje imaju da pretpostave šta bi trebala da bude sledeća reč u nizu i tako dolazimo do odgovora koji nam daje. Prepoznaje prirodni jezik i odgovara što je prirodnije moguće“, objašnjava Nebojša Bjelotomić iz Inicijative „Digitalna Srbija“.

Dok jedni strahuju da će ih veštačka inteligencija zameniti i ekonomičnije obavljati njihov posao, drugi se raduju napretku tehnologije. Iako zna koji sagovornici bi bili najbolji za prilog o veštačkoj inteligenciji i zašto gledaoci veruju Beogradskoj hronici, još ne može da izveštava sa lica mesta. Dok smo u prednosti, ostaje samo da ispitujemo njene trenutne mogućnosti.

Dr Jelena Begović: Veštačka inteligencija nije neki ogroman mozak

Ministarka nauke i tehnološkog razvoja, dr Jelena Begović, gostujući u Beogradskoj hronici napominje da kada pomenemo veštačku inteligenciju, verovatno se svi setimo filmova Odiseja u svemiru i kompjutera Hala, ali i filma Matriks, Terminatora, Blejdranera koji su ponudili zečetke ideje o veštačkoj inteligenciji, mada se nauka time bavila još početkom pedesetih godina, počev od Alana Turinga.

„Veštačka inteligencija je deo računarskih nauka koji se bavi konstrukcijom kompjuterskih sistema, programa, algoritmima koji bi trebalo na neki način da simuliraju našu inteligenciju. Postoje tri nivoa razvoja VI i mi smo kao čovečanstvo, tenutno na prvom nivou“, napominje ministarka.

Prvi nivo se naziva uska veštačka inteligencija koja se u suštini bazira na tome da mi učimo kompjuter, mi ga hranimo podacima. Ona ima za cilj da rešava neke probleme koje naš ljudski mozak, zbog količine podataka koje generišemo, ne može tom brzinom da obradi.

„Teoretski, sledeći nivo u razvoju veštačke inteligencije je takozvana generalna veštačka inteligencija, kao što je na primer kompjuter Hal iz Odiseje u svemiru. Najveći stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu ni u kom smeru će ići ni kako. Ovo su samo neka razmišljanja o tome da kompjuteri dođu do nivoa naše inteligencije. I teoretski, ta super veštačka inteligencija je da kompjuteri postanu pametniji od nas i da nas prevaziđu, kao recimo, u Matriksu“, dodaje dr Begović.

Da li će neka tehnologija izmaći kontroli zavisi od čoveka, ali kada je VI u pitanju mišljenja stručnjaka su podeljena. Ilon Mask je na primer postao veoma oprezan u pogledu daljeg razvoja VI. S druge strane, drugi smatraju da nikada nećemo doći do višeg nivoa. Možda ćemo doći blizu, ali nikada nećemo stvoriti program sličan ljudskoj inteligenciji, napominje gošća Beogradske hronike.

„Ne treba se plašiti jer strah parališe. Treba biti oprezan, treba biti svestan mogućih dobrih i loših strana i to treba pratiti i pravnom regulativom i etičkom regulativom kontrolisati. A to se i radi. Na nivou Evropske unije se pripremaju zakoni koji će regulisati kako razvijate taj kompjuterski program“, naglašava ministarka.

Veštačka inteligencija ne razmišlja, ona nema samosvest i nema razloga da se plašimo, posebno što smo već svi mi na različite načine korišćenjem interneta i pametnih telefona na neki način povezani sa tim algorimima.

„Za 20 godina sigurno obrazovanje neće izgledati ovako. Sigurno i dobar deo poslova za koje danas obrazujemo decu neće postojati, a postojaće neki potpuno drugačiji poslovi i time se dosta bave napredni obrazovni sistemi“, napominje dr Jelena Begović, ministarka nauke i tehnološkog razvoja.