Izvoz IKT usluga bi do 2030. godine mogao da dostigne 10 milijardi evra

Od prvog mobilnog telefona do bežičnog interneta, sve što je bilo bitno u telekomunikacijama u protekle tri decenije našlo je svoje mesto na Telforu - telekomunikacionom forumu koji se u Beogradu održava jubilarni 30. put.

Stručnjaci i kompanije iz više od 30 zemalja i ove godine predstavljaju više stotina naučnih i ekspertskih radova. IKT sektor je najuspešnija izvozna privredna grana u Srbiji, sa daleko najvećim izvoznim suficitom, koji će ove godine, kako se očekuje, biti preko milijardu i po evra i sa rastom od preko sedam puta u poslednjih 10 godina.

Ove godine će izvoz IKT usluga biti preko 2,6 milijardi evra, što je oko 40 odsto više nego prošle godine.

Investicije u sektoru elektronskih komunikacija prošle godine iznosile su 63 milijarde dinara, što je za trećinu više nego 2020. godine. Najveće učešće imale su investicije u distribuciji medijskih sadržaja i mobilnoj telefoniji.

„Upravo sada radimo na akcionom planu koji će reći koji su tačno koraci koji su potrebni da bi raspisali javni poziv za pet ge frekvencije, i očekujem da u skladu sa tim do kraja naredne godine bude aukcija i održana. Pet ge mreža pre svega može da doprinese privredi, industriji, automatizaciji... Tu su i mnoge napredne aplikacije za građane", rekao je dr Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija.

Pet ge mreže se već koriste u mnogim zemljama, ali se istovremeno pokreće pitanje, kao i do sada kada se uvodila nova generacija mobilnih sistema, koliko su štetne.

„Istraživanja vrlo jasno pokazuju, ako pričamo o zračenju, najveći deo zračenja dolazi od vašeg mobilnog aparata, ali kada pogledate analize i ponašanje i nekakve pokrete protiv mobilne telefonije - videćete da se uglavnom napadaju bazne stanice, niste videli da neko baca svoj mobilni telefon. Danas imate šest milijardi korisnika na planeti od kojih neki ekstremno intenzivno koriste mobilne mreže pa još nemate naučnih rezultata koji pokazuju da to direktno utiče na zdravlje, tako da tu treba biti vrlo oprezan", izjavio je prof. Aleksandar Nešković, predsednik Upravnog odbora TELFOR-a.

U zonama posebne osetljivosti u blizini vrtića, škola, fakulteta, bolnica, zakonom je regulisano da ne sme da bude povišenog zračenja.

„U svrhu zaštite korisnika, RATEL je nastavio i izgradnju sistema za kontinualno praćenje nivoa elektromagnetskog polja na fiksnim lokacijama u urbanim sredinama. Trenutno su u funkciji 98 senzora u 38 gradova, a do kraja prve polovine 2023. godine biće pušteno u rad još 11 novih senzora na nekoliko lokacija u gradovima Srbije, čime će ukupan broj senzora u sistemu za kontinualno praćenje nivoa elektromagnetskog polja biti 111", kaže dr Vladimir Krstić, član UO RATEL-a.

U proteklih šest godina udvostručen je broj zaposlenih u IKT sektoru. Udeo elektronskih komunikacija u bruto-domaćem proizvodu je tri i po procenta. Izvoz IKT usluga bi do 2030. godine mogao da dostigne 10 milijardi evra.