Ni naučnici nisu očekivali da će slike Jupitera Vebovim teleskopom biti „tako dobre”

Aurore u duginim bojama, velike oluje i daleke galaksije, prikazani su na najnovijim slikama Jupitera sa Nasinog svemirskog teleskopa „Džejms Veb".

Ни научници нису очекивали да ће слике Јупитера Вебовим телескопом бити „тако добре”

„Nismo očekivali da će fotografije biti ovako dobre, da budem iskren", rekao je astronom Imke de Pater, profesor emeritus na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

De Pater i Tijeri Fuše ispred Pariske opservatorije, vodili su projekat promatranja najveće planete u našem solarnom sistemu koristeći Veb teleskop što je međunarodni poduhvat Nase sa Evropskom svemirskom agencijom i Kanadskom svemirskom agencijom, saopštila je Nasa.

Nekoliko slika koje je napravio teleskop, na kojima dominiraju narandžasti, ljubičasti i žuti tonovi, je „udruženo" da bi se formirao sveukupni kompozit koji je dao impozantan pogled na Jupiter - gasnog giganta.

Takođe, vide se bledi prstenovi i daleke galaksije kako u pozadini „pulsiraju".

I olujni vetar poznat kao Jupiterova Velika crvena pega - dovoljno velika da proguta Zemlju - izgleda belo na ovim slikama.

„Brojne svetle bele „tačke" i „trake" su verovatno vrhovi oblaka na velikim visinama kondenzovanih konvektivnih oluja", rekla je Hajdi Hamel, interdisciplinarni naučnik za posmatranje solarnog sistema i potpredsednik za nauku u Asocijaciji univerziteta za istraživanje u astronomiji.

Naučnici su sarađivali sa naučnicom Džudi Šmit kako bi preveli podatke uz pomoć kojih su formirali kompozitne slike sa teleskopa, koje pomažu da se bolje pogleda Jupiter, saopštila je Nasa. Jupiter je teško „prevesti" u slike zbog brzine rotiranja, rekla je Šmit.

„Ova jedna slika sažima nauku o našem programu Jupiterovog sistema, koji proučava dinamiku i hemiju samog Jupitera, njegovih prstenova i njegovog satelitskog sistema", dodao je Fuše.

Ali Jupiter nije jedini predmet interesovanja popularnog „Veba".
Svemirski teleskop koristi infracrveno svetlo da otkrije inače nevidljive aspekte univerzuma.

Razvoj prve svetske svemirske opservatorije počeo je 2004. godine, a nakon godina odlaganja, teleskop i njegovo masivno zlatno ogledalo konačno su lansirani 25. decembra 2021. godine.

Teleskop će posmatrati svaku fazu kosmičke istorije, uključujući prve sjaje nakon velikog praska i formiranje galaksija, zvezda i planeta.

Teleskop takođe otkriva i posmatra egzoplanetarne sisteme.

Neke od ovih egzoplaneta su potencijalno nastanjive, a zavirivanje u njihovu atmosferu moglo bi otkriti tragove u tekućoj potrazi za životom van Zemlje.