Rekordan broj sajber napada, šta sve može da ugrozi bezbednost u digitalnom svetu

Ubrzani tempo digitalizacije, podstaknut pandemijom koronavirusa, doveo je do rekordnog broja globalnih sajber napada, upozorio je Svetski ekonomski forum u najnovijem godišnjem izveštaju. Posebno su opasni napadi na infrastrukturne sisteme jer smanjuju mogućnost obavljanja osnovnih javnih usluga, a troškovi u proseku iznose 3,6 miliona američkih dolara po incidentu. Ivana Radoičić iz kompanije "Security Academy" upozorila je da je povećanje broja upada sajber-kriminalaca u proseku 270 po oranizaciji, čak šestostruko veće i da meta nisu samo kompanije i banke, već i drugi sistemi.

U Izveštaju "Globalni izgledi sajber bezbednosti 2022" navodi se izuzetno zabrinjavajući podatak da je tokom prošle godine zabeleženo u proseku 270 sajber napada po organizaciji, što je 31 odsto više nego 2020. godine.

Ivana Radoičić objašnjava za Magazin Radio Beograda, da je povećanje broja upada sajber-kriminalaca čak šestostruko veći i da meta nisu samo kompanije i banke, već i drugi sistemi.

Naročito je, kaže, opasno otkrivanje ličnih podataka, koji se kasnije pojavljuju, pa čak i prodaju, često na "darknetu". Problem je i u tome što kaska pravna regulativa, pa se ti slučajevi teško rešavaju.

"Takođe je veliki problem i nedovoljan broj obučenih kadrova koji rade u infrastrukturnim sistemima. Oni se i sami često rizično ponašaju, prave selfije iz prostora koji bi trebalo da budu zaštićeni, ne obraćaju dovoljno pažnje na sigurnost e-pošte i nisu dovoljno svesni rizika koje takvo ponašanje može da proizvede", ističe Radoičićeva.

Slabosti javnog sektora

Dodaje da je Javni sektor česta meta upada jer, kao komplikovani sistem, ponekad ima slabosti po mnogo tačaka, što ga čini nedovoljno zaštićenim. Neki sistemi i podaci izloženi su upadima i zbog toga što se, čuvaju u takozvanim "cloud" platformama, koje, kako je ocenila, nisu uvek sigurne.

Naglašava da bi elektronska trgovina i prevare kojima su kupci izloženi takođe morale da budu predmet veće pažnje, naročito u oblasti zakonske regulative.

"Veliki broj slučajeva još nije moguće razrešiti, a mnogi ne uspevaju da povrate novac, jer često se i ne dođe do pravog krivca", upozorava ona.

Savetuje da se nikada ne otkrivaju i pretražuju bankovni računi ili poverljivi mejlovi na besplatnim javnim mrežama, jer se tako ugrožavaju lični podaci.

"Treba biti oprezan i sa olakim objavljivanjem fotografija ili lokacije na kojoj boravimo, jer sve to može da ugrozi našu sigurnost u digitalnom svetu", poručila je Radoičićeva.