„Tečno drvo“ – inovativno i klimatski pametno rešenje

Zeleni akvarijum, u samom centru grada, sadrži šest stotina litara vode u kojoj se nalaze alge. One vezuju ugljen dioksid i putem fotosinteze prečišćavaju vazduh i proizvode čist kiseonik. Ujedno, ovaj objekat je multifunkcionalan – napravljen je kao klupa, punjač za mobilne telefone, a ima i solarnu ploču, zahvaljujući kojoj je osvetljen noću.

„Sistem se oslanja na visoku efikasnost mikroalgi u vršenju procesa fotosinteze. Alge su efikasnije, u odnosu na kopnene biljke, od nekih deset do pedeset puta, što znači da veoma brzo vezuju ugljen-dioksid. I ovakav jedan sistem od 600 litara kulture, zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 kvadrata travnjaka“, objašnjava dr Ivan Spasojević, naučni savetnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja.

Opština Stari grad podržala je projekat. 

„Nama nije cilj da zamenimo drveće, to građani treba da znaju. Ovo je namenjeno onim celinama gde ne možemo raditi tradicionalni vid ozeljenjavanja. A da je drvo zakon i da je to na listi prioriteta gradske opštine Stari grad, govori i činjenica da smo, u sklopu programa 'Stari grad misli na životnu sredinu', zasadili u aprilu ove godine 34 odrasla stabla lipe i crvenolisne šljive na donjem Dorćolu uz Dunavski kej“, naglašava Bojan Bojić iz Opštine Stari grad.

Koriste se jednoćelijske slatkovodne alge, koje rastu u barama i jezerima u Srbiji i otporne su i na visoke i na niske temperature. Pa održavanje nije zahtevno.

„Jednom mesečno zamenite nekih devedeset odsto vode, prikupite tu biomasu koju možete da koristite kao biofertilizator za zelene površine. Naspete novu vodu i neke minerale osnovne, što je vrlo jednostavno i jeftino rešenje. I pustite dalje da rastu“, dodaje dr Ivan Spasojević.

Za rešavanje ekoloških problema, ključno je, kažu stručnjaci, kombinovanje znanja iz različitih oblasti. Kroz ovakve male inovacije možemo, dodaju, postepeno izmeniti, ne samo životnu sredinu, već i svest ljudi o značaju ekologije i nauke.