Tojota ne odustaje od vodonika i motora sa unutrašnjim sagorevanjem

Auto-gigant „Tojota“ nastaviće da usavršava vozila na vodonični pogon uprkos tome što su, čini se, električni motori već odneli prevagu u borbi za dominantu ekološku tehnologiju sutrašnjice u industriji vozila.

To je japanskim medijima jasno saopštio generalni direktor najvećeg proizvođača automobila na svetu Akio Tojoda na konferenciji za štampu održanoj nakon petočasovne trke u gradiću Hita u prefekturi Oita, u kojoj je sportska varijanta „Tojotinog“ modela „korola“ sa eksperimentalnim vodoničnim motorom, uspešno provezla celu trasu, ravnopravno se takmičeći sa vozilima sa klasičnom pogonskom jedinicom – benzinskim motorom na unutrašnje sagorevanje.

Interesantno je da je tim trkačkim vozilom upravljao sam 65-godišnji Tojoda, koji je ne samo rukovodilac kompanije koja proizvodi oko deset miliona četvorotočkaša godišnje, već i reli vozač i medijski promoter automobila.

Svestrana „Tojota“

Pored hibridnih automobila koji se alternativno oslanjaju na električnu struju, odnosno, energiju dobijenu sagorevanjem benzina, „Tojota“ razvija i vozila sa isključivo električnim pogonom, zatim sa gorivnom ćelijom (reč je o kombinovanom pogonu u kojem se hemijska energija dobijena sagorevanjem kompresovanog vodonika pretvara u struju), kao i automobile sa čisto vodoničnim motorom (motorom s unutrašnjim sagorevanjem u kojem je gorivo umesto benzina vodonik, kao što je slučaj kod pomenute eksperimentalne „korole“).

Naravno, „Tojota“ delom još proizvodi i automobile koji kao gorivo koriste isključivo derivate nafte, tako da u ovom trenutku, praktično, radi na pet staza (sâm benzin, benzin plus struja, sama struja, vodonik i struja, sâm vodonik).

Razvoj i proizvodnja više različitih tehnologija su ekstremno skupi i tehnički i logistički složeni. Zato je činjenica da „Tojota“ i dalje ne odustaje od vozila s gorivnom jedinicom i s čisto vodoničnim motorom uprkos eksplozivnom širenju automobila sa isključivo električnim pogonom svedočanstvo i njene ekonomske moći i akumuliranog stručnog znanja, a ne samo vizije rukovodstva.

Poređenja radi, smatra se da je do 2020. godine u svetu prodato blizu sedam miliona električnih automobila, naspram svega nešto više od sedam hiljada vozila s pogonom na vodonik.

Na konferenciji za štampu posle trke izdržljivosti u prefekturi Oita, Akio Tojoda, praunuk osnivača „Tojotinog“ poslovnog carstva, pozvao je japansku vladu da (finansijski i regulativno) podrži razvoj automobila u više pravaca, jer, kako je naglasio, još uvek nije izvesno koja će od nekoliko novih tehnologija u opticaju biti optimalna, i ekonomskom i u ekološkom smislu.

„Tojota korola“ s vodoničnim motorom prvo je vozilo te vrste na svetu koje se uključilo u takmičenje s automobilima na klasični pogon. To je po prvi put učinila u maju ove godine, kada je na stazi „Fudži spidvej“ u prefekturi Šizuoka uspešno izvezla 24-časovnu trku od 358 krugova.

Motor sa unutrašnjima sagorevanjem još nije za bacanje

Prednosti vodoničnog motora koji pokreće „Tojotinu“ eksperimentalnu „korolu“ su to što je, budući da u životnu sredinu ispušta samo vodenu paru, potpuno ekološki čist, i što je po strukturi vrlo sličan klasičnom motoru s unutrašnjim sagorevanjem na fosilna goriva, što, uz manje modifikacije, omogućava korišćenje postojeće infrastrukture za proizvodnju i održavanje.

Problem je kako doći do dovoljnih količina vodonika a da se ne optereti životna sredina, odnosno, kako izbeći ekološku zamku kakva se može videti kod električnih motora koji, sami po sebi ne zagađuju okolinu, ali indirektno, korišćenjem struja koja je proizvedena u termoelektranama s visokom emisijom štetnih gasova ili kroz rudarstvo potrebno za obezbeđivanje litijuma i kobalta za akumulatore i baterije osetno narušavaju prirodnu sredinu.

S tim u vezi, Tojoda je novinarima nedvosmisleno preneo razmišljanje svoje kompanije: „Mnogo ljudi naglašava da treba da odustanemo od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali što se tiče eliminacije emisije ugljen-dioksida, pravi neprijatelj nije motor sa unutrašnjim sagorevanjem, već ugljenik.“

Kada je Japan u pitanju, vrh „Tojote“ mnogo očekuje od geotermalne energije, jer ta ostrvska zemlja ima puno prirodnih izvora vrele vode i pare, iz kojih se elektrolizom može dobiti vodonik.

Vozači koji su se oprobali na mašini čije je pogonsko gorivo vodonik, kažu da motor odlično reaguje na povećanje ubrzanja i brzo daje željeni potisak, kao i da produkuje grmljavinu nalik onoj na kakvu smo navikli od benzinskih motora, zbog čega su privlačniji za ljubitelje automobila i brze vožnje od električnih vozila.

Što se trka tiče, mana automobila s čisto vodoničnim pogonom je to što zahtevaju dosta prostora za smeštanje toga gasa, a pošto je rezervoar, naravno, ograničene veličine, to u praksi, bar u ovom trenutku, znači više zaustavljanja radi punjenja nego kod benzinaca.