Rusko autonomno borbeno vozilo Udar komuniciraće s dronovima

Operativni prototip napravio je Sveruski naučnoistraživački institut „Signal“, koji je deo državne odbrambene i tehnološke korporacije „Rostek“, prenosi rt.com.

Direktor proizvodnje borbenih sistema „Rosteka“ Bekan Ozdojev kao cilj je naveo da Udar postane potpuno autonomno vozilo.

„Opremljen je sistemom veštačke inteligencije koji prikuplja podatke pomoću sistema senzora i mernih uređaja, a zatim ih obrađuje kako bi generisao optimalne rute za teren kroz koji vozilo prolazi. Sistem takođe može da izračuna optimalne parametre za izvršavanje borbenih zadataka na licu mesta“, objasnio je Ozdojev.

Institut „Signal“ fokusira se na razvoj rešenja koja uključuju veštačku inteligenciju za postojeće modele ruskih borbenih sistema, pri čemu je Udar UCGV u osnovi visokotehnološko unapređenje borbenog vozila pešadije BMP-3, koje je pokazalo odlične rezultate u poslednjih nekoliko decenija.

UCGV je najavljen 2015. godine na Sajmu inovacija održanom pod pokroviteljstvom ruskog Ministarstva odbrane.

Ozdojev je dodao da novi UCGV može „da komunicira sa bespilotnim letelicama i bude njihov nosač, uključujući dronove koje pokreće vozilo, a koji će se koristiti za izviđanje i prenos podataka“. 

Precizno gađanje klasičnim i naprednim oružjem i u najzahtevnijim uslovima 

Dizajniran za borbu, praćenje i izviđanje, kao i inženjersku i logističku podršku, Udar koristi osnovu oklopnih vozila BMP-3, nosi bespilotnu letelicu – dron multikopter, a ima i verziju sa mobilnom kontrolnom jedinicom zasnovanom na onoj kod Urala-4320.

„Udar” je opremljen i klasičnim i naprednim oružjem. Kombinuje automatski top 2A42 od 30 milimetara sa efikasnim dometom gađanja od 4.000 metara i protivtenkovske vođene rakete „kornet“ dometa do 10.000 metara. Ima jednu kupolu Bumerang-BM koja omogućava da se cilj pogodi čak i u najzahtevnijim uslovima.

Automatski top 2A42 od 30 milimetara ima 500 metaka uskladištenih u izolovanom odeljku, što znači da će platforma ostati netaknuta čak i ako je oružni modul oštećen. „Udar” je takođe opremljen koaksijalnom PKT mašinom koja ispaljuje 2.000 metaka.

Elektro-optička oprema sledeće generacije u kombinaciji sa najsavremenijim upravljačkim sistemom za pucanje omogućava UCGV-u da istovremeno prati više meta u različitim uslovima osvetljenja i aktivno i pasivno, pomažući mu da izdvoji čak i kamuflirane predmete.

Tri verzije „udara” u odnosu na namenu 

Oni koji rade na njegovom razvoju, opisuju sistem Udara kao višenamensku robotsku platformu koja se može opremiti različitim vrstama opreme ili oružja, u zavisnosti od taktičkih ciljeva. U planu je izgradnja tri klase vozila: za borbu i izviđanje, terensku inženjersku podršku i za transport/evakuaciju.

Robot za napad i izviđanje moći će da puca iz svog oružja i obeležava ciljeve za vazduhoplovne i artiljerijske jedinice, kao i druge robotske sisteme.

Podršku sistema Udar uključivaće razne mašine za pretraživanje i raščišćavanje ruševina, dok će njegov multipozicioni manipulator raditi sa eksplozivima. Robot se takođe može koristiti za prevoz tereta, osoblja i, što je najvažnije, za evakuaciju ranjenika sa bojnog polja.

Radi u tišini 

Budući da je u potpunosti autonoman, „udar” se može kretati u potpunoj tišini, što znači da posada koja njime upravlja neće primati nikakve podatke iz vozila i neće biti obavezna da šalje radio-signale za njegovo upravljanje.

To omogućava automatizaciju određenih rutinskih aktivnosti, kao što je prevoz tereta. Kada vozilo prvi put završi rutu, memorisaće je i zatim može samostalno da bira između ponuđenih odredišta.

Ipak, neki stručnjaci primećuju da je osnova vozila BMP-3, koja se koristi za sistem „udar”, nije dovoljno obezbeđena od neprijateljskih sistema naoružanja da bi se mogla smatrati „neranjivom“. Prednji oklop može izdržati samo hice 30-milimetarskog naoružanja ispaljene sa daljine od 200 metara, a krov i bokovi mogu izdržati metke kalibra 12,7 ispaljene sa udaljenosti od 100 do 200 metara.

Ali izlaganje BMP-3 neprijateljskom naoružanju sa drugih oklopnih vozila i protivtenkovskim navođenim raketama bilo bi samoubistvo, jer je njegova primarna upotreba bila prevoz pešadije do bojnog polja, a ne učestvovanje u borbi sa dobro oklopljenim neprijateljskim borbenim vozilima.