Folksvagenov eksperiment – celo ostrvo prelazi na električni pogon

Malo egejsko ostrvo Astipale, smešteno između Santorinija i Kosa, trebalo bi da postane model klimatski neutralne mobilnosti. Nemački automobilski koncern „Folksvagen“ i grčka vlada potpisali su 4. novembra odgovarajuće pismo o namerama. Izvršni direktor „Folksvagena“ Herbert Dis kaže da se radi o „projektu koji je, prema mojim saznanjima, jedinstven u svetu“.

U sledećih nekoliko godina ostrvo Astipalea, površine oko sto kvadratnih kilometara, trebalo bi da postane ekološki uzor – sa električnim automobilima, skuterima i biciklima, pa čak i sa samovozećim miniautobusima.

Predviđeno je da se oko 1.500 vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem zameni sa hiljadu električnih vozila. To će verovatno biti „Folksvagenovi“ električni modeli ID.3 i ID.4. Vlada u Atini subvencioniše njihovu kupovinu i plaća do 12.500 evra po vozilu. „Folksvagen“ će ih pak nuditi po proizvodnoj ceni, a i sam će uložiti oko deset miliona evra u projekat. Otprilike toliki će biti i udeo države.

Struja iz obnovljivih izvora

Zašto je za taj pionirski projekat odabrano baš to ostrvo sa samo 1.300 stanovnika? Prema rečima izvršnog direktora „Folskvagena“, Disa, ideja o ostrvu bez emisije ugljen-dioksida došla je od grčke vlade. Maik Štefan, rukovodilac poslovnog razvoja u „Folksvagen grupi“ kaže u intervjuu za Dojče vele: „Zajedno smo odabrali Astipaleu, jer ostrvo ima tačno prave dimenzije u pogledu veličine, broja vozila i broja stanovnika. Uz to, gotovo i da nema automobilskog saobraćaja između kopna i Astipalee, a ne postoji ni dalekovod od kopna do ostrva.“

Kao i na većini drugih ostrva u Egejskom moru, i na Astipalei se električna energija proizvodi dizel-generatorima. U razgovoru za Dojče vele, gradonačelnik ostrva Nikolaos Komineas kaže da će za potrebe projekta biti potrebno proizvesti „oko petnaest odsto više struje“ nego do sada. U tu svrhu uskoro bi trebalo da budu postavljene vetrenjače i solarni kolektori, a električna energija koja se tako proizvede skladištiće se u posebnim baterijama. Istovremeno, se mora obnoviti i mreža puteva, kaže Komineas. To je neophodno kako bi se uopšte stvorili uslovi za autonomnu mobilnost.

Astipalea – probni poligon za autonomnu vožnju

Ambiciozni projekat mogao bi da poboljša međunarodno ukaljani imidž „Folksvagena“ nakon dizel-skandala i postane simbol novog, električnog usmerenja koncerna.

Ali to nije sve, kaže grčki novinar Nikos Kunitis, koji i sam dolazi iz Astipalee: „Vrlo je verovatno da se tu radi i o testovima za autonomnu vožnju. U vezi s tim, pravna situacija u EU veoma je komplikovana, pogotovo za testiranja na javnim putevima. Ali prema grčkom zakonu, Astipalea je klasifikovana kao periferni region, tako da bi takva ispitivanja s autonomnim vozilima tamo lakše mogla da se sprovedu.“

Druga je prednost to što će se testovi i dalje sprovoditi unutar EU, dakle u relativnoj blizini sedišta koncerna u Volfsburgu – a ne u dalekoj Kini ili u Sjedinjenim Državama, dodaje pomenuti novinar koji prati sektor auto-mobilnost.

Što se tiče prelaska na obnovljive izvore električne energije na Astipalei, za taj deo posla nadležna je grčka država. „To je za nas preduslov, jer zaista ne bi imalo smisla nuditi elektromobilnost na ostrvu, a istovremeno nastaviti s proizvodnjom struje s dizel generatorima“, kaže Maik Štefan iz „Folskvagena“.

Mobilnost bez ugljen-dioksida već danas je moguća

„Folkvagen“ se nada da bi Astipalea mogla da se razvije u idealnu laboratoriju za istraživanje mobilnosti sutrašnjice: „Nadamo se da ćemo mnogo naučiti u toj jedinstvenoj situaciji, a onda to preneti i u buduće projekte“, najavljuje Štefan. Ambiciozan cilj jeste pokazati da se karbon-neutralna mobilnost u ekosistemu već sada može realizovati, a ne tek 2040. ili 2050. godine.

Zbog relativno male putne mreže na ostrvu, tu je i malo verovatno da će električna vozila imati problem s dometom. „Astipalea ima idealnu veličinu za baterije koje su danas dostupne“, uveren je Nikos Kunitis. A osim toga, taj projekat na Astipalei dobar je početak promocije elektromobilnosti u Grčkoj. „Ne mogu više da se izbegavaju sve stroži standardi Evropske unije“, kaže Kuntis .